Rijaliti Srbija
Čitatelji i čitateljke koji ugledaju ovakav naslov s pravom mogu pomisliti da je autor istog kao i kolumne ispod sišao s uma. Ništa neobično u zemlji Srbiji. Ovde i oni koji upravljaju državom nisu baš u ljubavi sa zdravim razumom tako da i nije neki problem ako jedan običan novinar malo pobrljavi.
Ali, ne lezi vraže, nemojte nikada zaboraviti da je Srbija zemlja čuda i da je u njoj apsolutno sve moguće pa i da rutinsko sabiranje dve jedinice kao rezultat ima baš – ribu! Naša mudra vlast na čelu sa Onim čije se ime iz bezbedonosnih razloga ne pominje upravo na takav način zaluđuje svoje pučanstvo i dok ovako ludo i bezobrazno sabira s druge strane još luđe i bezobzirnije im oduzima sve ono što ih čini ljudima: slobodu, pravo izbora, moral i empatiju, bacajući im, s vremena na vreme, mrvice sa svog prebogatog stola.
A većina nas je upravo takve izabrala na, doduše, nameštenim i pokradenim izborima, da preuzmu odgovornost za državu i društvo i oni su to poverenje opravdali jer vidimo da je ta bagra puna k’o brod dok većina naroda grca u dugovima, jedva sastavljajući kraj s krajem. I upravo tako vlada ta ekipa radikala-vukova preobučenih u evropejsku i kao pristojnu jagnjeću kožu u saradnji sa podguznim muvama – socijalistima, sabirajući babe i žabe, optužujući neku bivšu vlast za sve loše stvari koje se ovde dešavaju svakodnevno a upravo su oni bili „bivša“ vlast 90-ih godina prošlog veka kada su vodili ratove na prostoru tadašnje Jugoslavije i sve ih izgubili, postavili svetski rekord u inflaciji, ubijali svoje političke protivnike, izolovali državu i društvo iz civilizacije sveta, usput pokrali sve što se moglo, pritajili se kada su 2000. pukli na izborima a onda se kao vampiri vratili da nastave da kradu, da sišu ovdašnjim ljudima krv i bukvalno, da lažu i varaju uz pomoć svoje nakaradne matematike i pretvorili zemlju u koloniju usred Evrope a njene stanovnike u domoroce koje kupuju i prodaju za ogledalca i bižuteriju.
Najbolji primer jezive manipulacije je kada Firer crta po kineskoj tabli u televizijskim studijama i na livadama, pa sabira, oduzima, množi i deli a sve tako da to što radi ni pas s maslom ne bi pojeo a da može da vidi tu njegovu bolesnu matematiku Ajnštajn bi promptno izvršio samoubistvo.
I narod, svi oni sa koeficijentom inteligencije ispod 100 poena, to guta halapljivo, hrani se time uz parizer i dva jajeta od po 11 dinara, sve podrigujući zadovoljno i bogznakako. A za to vreme padaju helikopteri i ljudi ginu, ruše se gradovi i mostovi a grade se monstruozni spomenici i beogradi na vodi, deca ubijaju decu u školama, napredno rekonstruisana nadstrešnica na železničkoj stanici popušta pod teretom korupcije i nebrige uz mnogobrojne žrtve i naravno da nikad niko nije kriv, dva i dva su pet, idemo dalje u nove poraze, veselo, veselo.
I zato je većina stanovništva ovdašnjeg ubijena u pojam, nemoćna da se suprostavi zlu koje je okupiralo njihove živote, mali broj ljudi se još koprca, protestuje, traži ostavke i krivičnu odgovornost ali okupator za to ne haje, ta banda lopova i prevaranata ne poseduje saosećajnost, nema ni stida ni srama i ne odustaje od svog zločinačkog plana da sve i svakog normalnog i dobrog uništi i dodatno profitira.
Može li drugačije?
Ima li bar promil nade da se ovo neizdrživo stanje stvari promeni na bolje? Neka svaki, ali baš svaki, građanin i građanka zemlje Srbije postavi sebi ova pitanja i kašće mu se samo.
Ako i vi u svom malom svetu kao rezultat sabiranja 1+1 dobijete ribu onda vama nema pomoći. Ako je, kao što mora biti, taj rezultat 2, e tada bi trebalo da znate šta vam je činiti. A ako vam je dobro, onda ništa.
Piše: Dragan Karalazić