Postizborna groznica 28
Halo Milo prijatelju, kako si mi, kako brat, šta ima u Montenegro? – Halo Aco druže moj, evo me na pecanju sam, odmaram k’o pravi. A brat radi, jadan šta će, valja porodicu prehranit’. A kako tvoj Andrej? – Na kakvom pecanju zaboga, pa zar ne praviš novu vladu i tako to? A za Andreja ne pitaj, vamos-tamos po Srbiji, treba zavesti red u sve SNS odbore, mnogo je tamo bašibozluka. – Ma jok kakva vlada, to će ovaj moj mali Duško-dete muško a ja malko u penziju. Dok ne uđemo u NATO a posle ću da vidim, čoče, šta mi je činit’. – Pa dobro, a šta bi sa onim ruskim špijunima što su ti sreću kvarili pred izbore, jel’ ih protera vazda? Ja, bogami, ove moje na prvi avion i pravac Moskva. U stvari lažem : došao onaj Petrušev, glavni ruski bezbednjak, po njih a doneo i Tomi votku od Putina lično što mu je obećao još onomad kad je bio ovaj bio u poseti a i da Dragici dupe vidi put. I kad smo dobili onaj list papira koji fali u Miroslavljevom jevanđelju. To nam znači onoliko u ovim teškim trenucima nenajavljenog novog hladnog rata. – Što da ti rečem, mi smo samo onog motociklistu, onog iz „Noćnih vukova“, ispratili čim prije, auspuh mu na motoru ne valja pa pravi, brate, veliku buku-ne mogu nam đeca spavat’ a oni ostali su i dalje samo u mojoj glavi i tako. – Ja sam ti Milo ove naše teroriste što su se na tebe nameračili identifikovao i sad je u toku obrada, a ti znaš kako to ide, trajaće dugo, dugo, dok svi ne zaborave o čemu se zapravo radilo. Da ne zaboravim, šta je sa ovim mojim Dikovićem i delijama što ih uhapsiste, jel’ imaju ljudi vode, hleba i mobilne da se jave kući ženama i deci, da ne brinu? – Ni ti ništa ne brini dragi Aco, sve je pod kontrolom. Mi ove tvoje kao ispitujemo a oni kao ništa ne pričaju i ne priznaju, znači sve kako smo se dogovorili. Sad kad su ođe u Crnu Goru završeni izbori, koje vaskoliki demokratski svet priznaje, sve će opet biti po starom, to jest po mom, ako me razumiješ. – Razumem te odlično, brate Milo. Samo pripazi na te „demokratske“ zapadne diplomate što ti ’lade jaja zbog skorog ulaska u NATO, ’oće oni i da špijuniraju, znaš. Evo, mi ovde safatali jednog našeg policajca što je na flešu iznosio važne podatke iz kriminalističkih slučajeva pa pravo u ruke „strancima“, ne smem da kažem tačno kojim zbog istrage, jebi ga, pa se to presvlačilo po haustorima, pa se sastajalo po parkovima, dečijim vrtićima, u Savamali-ej i kojekude. Sad smo u punoj pripravnosti zbog ovog sajma knjiga, tu sve vrvi od špijuna. Sva sreća te vi tamo nemate sličnu manifestaciju. – Ti znaš, brate Aco, da nama drugijeh knjiga do one jedne-Gorski vijenac i ne treba. Tu je sve zapisano od sada pa dovijeka. A ono o poturicama je vazda aktuelno. A za špijune raznorazne ne brinem jer sam ja najveći špijun od sviju. Često, da ti iskreno kažem, ni sam ne znam za koga sve radim. Ponekad se osećam kao onaj multipraktik aparat-bezbroj u jedan. Nego, prijatelju moj, kada ćeš ti uzeti malo odmora pa da se vidimo i na miru ispričamo k’o ljudi? – E, moj Milo, ti znaš da za mene nema odmora dok još 4-5 mandata ne slupam, posla je mnogo a ljudi malo, ovi nam sa Kosova, što ste ih onomad priznali, jebu kevu, ovi iz Brisela non-stop nešto kenjaju a Amerikanci da ti ne pričam, znaš i sam kakvi su smorovi… Ej, izvini, zvoni mi mobilni, Stefanović me zove mora da je nešto hitno. Samo trenutak. „Da, da, ma šta kažeš, stvarno?, e to je super. Postupi po naređenju. Ende“. Joj, znaš šta je novo Milo oko moje, i na mene se spremao atentat! – Kakav atentat Aco zaboga? – Pravi atentat, doduše bez atentatora, ali sa sve zoljom i drugim teškim naoružanjem, sad mi reče Stefanović. Našli u šumici nadomak kuće mojih roditelja u Jajincima, sve spremno za akciju. Kukavica snela jaja, he, he. Nezvanično se saznaje da je u pitanju „crnogorska mafija“. – Bog s tobom i Brisel i Vašington, otkud nama u Crnu Goru mafija kada je nikada nijesmo imali. Da to nisu oni „pink panteri“ pa se malo zaigrali ili neki takvi likovi? – Istraga će pokazati, dobri moj Milo, kao i uvek a ja sada žurim u sigurnu kuću dok traje ovo najnovije zamajavanje javnosti ili što bi omladina rekla“transfer gluposti“, sve mora da bude k’o pravo. Lično sam pisao scenario, samo da znaš. Ajd’ uzdravlje, pa se čujemo u nekom novom špijunskom rijalitiju. – U zdravlje i tebi Aco junačino.
-I tako. Spustiše telefonske slušalice i jedan i drugi premijer „dva oka u glavi“ i odoše svako na svoj radni zadatak. A Bond, Džejms Bond, tajni agent 007 trajno ostade bez posla.
Piše Dragan Karalazić