Popust015

„Zašto nam je važan rodno osetljiv jezik- vidljivost žena u profesijama“

1

Tribina u Kulturnom centru povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, u sali Kulturnog centra u Šapcu u četvrtak je organizovana tribina „Zašto nam je važan rodno osetljiv jezik- vidljivost žena u profesijama“. Odgovore na pitanja zašto rodni identitet predstavlja jedan od ključnih aspekata identiteta svih nas i zbog čega pitanja rodno osetljivog jezika prevazilaze tradicionalnu podelu na gramatički muški i ženski rod, a najčešće puno govore o tome na koji način funkcionišu i kakve su prirode zajednica žena i muškaraca u nekom društvu, dale su dr Maja Sedlarević i asistentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Smiljana Milinkov, koja je na istom fakultetu pod mentorskim vođstvom prof. dr Svenke Savić odbranila doktorsku disertaciju na tu temu.

Dr Milinkov je istakla da je osnovno načelo ravnopravnog položaja žena u društvu da one budu u svakom smislu vidljive, a ako su jezički nevidljive, to znači da ravnopravnosti nema.

-Rodno osvetljiv jezik i uopšte, pitanje jezika, jeste političko pitanje. Jezik nije nešto što je za sva vremena tako dato, nego se menja vremenom i mora da prati i odražava napredovanje društva u određenom smislu. Takođe, to nije samo pitanje nekih civilizacijskih i, uopšte, demokratskih dometa do kojih smo trebali doći kad je reč o ravnopravnosti, nego je i za srpski jezik bitno poštovanje osnovnih gramatičkih pravila i zato je važno da se žene adekvatno oslovljavaju, da se funkcije žena navode u ženskom rodu i da se poštuje pravilo pisanja i slaganja u rodu, broju i padežu- podvukla je dr Milinkov.

Dr Sedlarević je navela da se u poslednje vreme sve više vodi računa o upotrebi rodno osetljivog jezika, koji je već ušao u širi javni diskurs.

-Mi do pre 50- 60 godina nismo imali žene koje se bave različitim zanimanjima, a danas ih imamo, poput astronautkinja, psihološkinja, advokatkinja. S druge strane, tek u poslednje vreme mi imamo žene koje su ministarke, predsednice, poslanice, koje su na mestima odlučivanja i upravo zbog toga što imamo sve više žena na tim pozicijama, lakše se i koriste nazivi za njihova zanimanja i titule u ženskom rodu. Koristiti rodno osetljiv jezik znači učiniti ženu vidljivom, dokazati da jesi za ravnopravnost muškarca i žene, da si svesna toga da si žena i da si ponosna što si žena. Svi oni koji su protivnici korišćenja rodno osetljivog jezika između ostalog ili dominantno, još uvek, nažalost, žive u patrijarhalnom modelu društva i oni su na gubitku- zaključila je dr Sedlarević.

Već četvrtu godinu zaredom, u okviru tribinskog programa, Kulturni centar u Šapcu bavi se temama iz oblasti lingvistike, maternjeg jezika, pisma i pismenosti kroz raznovrsne izlagačke, interaktivne i radioničarske sadržaje. Cilj tribina koje vodi mr Katarina Janković Popović je da se na nov način sagledaju stara znanja i shvati značaj negovanja kulture govora.

D.Dimitrijević

 

 

 

Discussion1 коментар

  1. Na tribine u ovu Ustanovu dolaze samo djaci, koji su primorani na to, od strane svog nastavnika ili direktora. Tema je vise sociološka, nego što je iz oblasti lingvistike ili maternjeg jezika. Dr. Milinkov stalno govori o ženi, a ovde se obraća mladim učenicama, koje treba da razmisle nakon ovog predavanja o svojoj ravnopravnosti, a koje su i same bez iskustva u bilo kakvim profesijama i nisu bile u radnom okruženju. Titule ovih učesnica i realizatorke tribine su pokazatelj, da je osim nje potrebno još neko znanje, koje uključuje marketing i bolju organizaciju programa, kako bi se dovela stvarna ciljna grupa, a to su u ovom slučaju- žene. Svaka tribina treba da ima svoju jasnu ciljnu grupu i jasnu poruku zašto se baš njoj obraća. Ovo je odradjena tema.

Leave A Reply