Замајавање народа или нада у боње сутра

0

ОКРУГЛИ СТО ВЛАСТИ И ОПОЗИЦИЈЕ

Ево, одржан је и други састанак власти и опозиције. И то је добро. Нема сумње да организатори ових састанака имају искрену намеру и да желе да се следећи избори одрже у фер и коректној атмосфери. Мада ми није јасно зашто се о изборним условима преговара у земљи која има Устав и Законе који то регулишу. Такође, свиђа ми се и то што су ти састанци затворени за медије. Јер, кад год се укључе камере разговор се претвори у лични маркетинг и простачко вређање неистомишљеника. А како то изгледа могло је да се види на „конференцији за штампу“ одмах после састанка.

Међутим, власт, као и обично, од сваке добре намере покушава да направи фарсу и то им, нажалост, увек успева. А да су ови разговори, за власт, небитни поклазали су реакцијом и понашањем својих, некопетентних, представника. Нарочито тридесетодвоминутним монологом Владимира Орлића. То се најбоље могло видети у сјајном прилогу Емине Ковачевић у емисији „7 на Н1“. „Шлаг на торту“ ставио је својим присуством??? и понашањем, „знаменити политички чинилац“, Симо Спасић без кога се изгледа не може.

Дакле, очито је да између садашње власти и опозиције никада неће доћи до неког озбиљног договора. Бојим се само да не прођемо исто као и 1990. године када су преговарали Милошевић и Туђман. А све ми на то мирише.

Ипак, постоје два излаза из ове ситуације. Први је да се, уз сагласност и власти и опозиције, формира Влада националног спаса која би била орочена и имала задатак да припреми фер изборе. И други, много реалнији, излаз је да се Александар Вућић крунише за Цара Србије, што у овом моменту и јесте, те да садашњи опозициони лидери клекну пред њим и затраже „милост“ у виду неког феуда којим ће управљати. Верујем да би то Цар оберучке прихватио и сви би били задовољни.

А народ? Ма, то је небитна категорија…

 

Медији

Велика „борба“ власти и опозиције води се и за „контролу“ над медијима. Тако се може протумачити трећи округли сто власти и опозиције који треба да се одржи у понедељак. Рачун без крчмара. Баш ме интересује о чему ће се на том, слободно могу рећи бесмисленом, састанку дискутовати. Да ли ће се разговарати (преговарати) о томе да лидери опозиције добију десет минута, дневно,  „рекламирања“ на Јавном сервису а власт ће им нудити да то буде шест минута. Па где се нађу. Ко` на сточној пијаци.

А новинари (они прави)? Сиромашни, незаштићени, понижени, уплашени… и то је небитна категорија…

 

Решење:

За све постоји решење. И тих решења увек има неколико а на нама је само да изаберемо оно које нам највише одговара. Нама лично (у овом тренутку) или друштву уопште за „век векова“.

  1. Формирање Владе националног спаса која треба да врати достојанство Србији. Да се поштују Устав и Закони. Да институције раде по Уставу и Закону и да свако сноси одговорност за свој (не)рад. То исто важи и за медије.
  2. Да Србију вратимо нешто више од 500 година у назад. У време када су Србијом владали Турци и Сулејман Величанствени.

Иван Ковачевић

Facebook komentari

Leave A Reply