Troje mladih Šapčana u poseti centrali kompanije „Jazaki“ u Tokiju

1

Tradicionalnapraksa negovanja porodičnih vrednosti menadžmenta japanske kompanije

Uvažavajući činjenicu da su mladi budućnost i da bez njih nema opstanka i razvoja, kompanija „Jazaki“ godinama unazad organizuje putovanja u svoju centralu u Tokiju dece iz svih zemalja u kojima ima fabrike širom sveta, uzrasta 11- 13 godina, sa znanjem engleskog jezika, čiji roditelji su najmanje godinu dana zaposleni u toj firmi. Jedinstvenu priliku da se tokom sedmodnevnog boravka upoznaju sa metropolom čiji se broj stanovnika meri milionima, ali i samom kompanijom u kojoj im rade roditelji, njenim istorijatom i načinom funkcionisanja, imali su David Vasić, Miloš Trifunović i Miloš Lazić iz Šapca. Utisci koje nose iz Japana su upečatljivi, a možda najjači jeste ljubaznost domaćina, organizacija koja ništa ne prepušta slučaju, urednost i disciplina naroda koji svaki posao obavlja posvećeno i temeljno,  uvek orijentisan ka konkretnom cilju- stvaranju novih vrednosti. 

Ljubaznost i briga o gostima

Sa njima je putovao kooordinator opštih poslova u „Jazakiju“ Nenad Nikolić, a vreme su provodili uz organizovan raspored od strane oko  150 vodiča i druženje sa preko 500 dece iz brojnih zemalja sveta- Meksika, Filipina, Indonezije, Holandije, Poljske, Hrvatske, Rusije,….

-Obišli smo i fabrike i centralu, videli smo Yazaki city, koji je doslovno grad u gradu, a u tom kompleksu se nalaze fabrike, centrala i pomoćne i smeštajne zgrade za radnike koji nisu iz tog grada, porodice, samce, imaju specijalne popuste za smeštaj, razne pogodnosti. Karakteristično je da organizuju mnogo socijalnih aktivnosti, zabave, priredbe… Videli smo centralnu zgradu sa prelepom bibliotekom u unutrašnjosti, prezentaciju proizvodnje „Jazakija“, razne simulacije uz korišćenje kablova, mernih instrumenata, solarnih panela, čak su počeli da se bave proizvodnjom mineralne vode, slatkiša, sladoleda. Jazaki korporacija je jedna od najvećih u Japanu, naš ambasador u Japanu Nenad Glišić učestvuje u povezivanju „Jazakija“ i drugih kompanija, što je nedavno rezultiralo ostvarivanjem nove poslovne saradnje. Uverili smo se da Srbija aktivno participira u društvenom i poslovnom životu u Japanu- navodi Nikolić.

Uz veoma lep doček, kao i ispraćaj na aerodromu, posetu su obeležili obilasci po dva- tri mesta dnevno. Između ostalog, obišli su i prvu „Jazaki“ fabriku, koja je zadržala autentičan izgled, a bavi se izradom optičkih, telekomunikacionih i elektro kablova.

-Najveći utisak na nas je ostavila ljubaznost, organizacija i briga o nama kao gostima na vrhunskom nivou. Budući da su bile visoke temperature, brinuli su da deca stalno imaju vode, tri obroka dnevno, užinu, čak su im delili mineralne bombone. Svaki prelazak ulice bio je kontrolisan od strane vozača i organizacije, kako bi bili bezbedni u svakom trenutku. Organizovali su i zabave, a jedna od njih je bila u prelepoj bašti vlasnika „Jazakija“ i njegove porodice, gde su nas dočekali i ambasadori svih zemalja, među njima i srpski. Razgovarali smo sa njim, podelio je sa nama svoje iskustvo života u Japanu i pozvali smo ga da bude naš gost u fabrici kad dođe u Srbiju- ističe Nikolić.

Tradicija, Diznilend i planina Fudži

Putovanje je uključilo obilazak tradicionalnih mesta u Japanu i upoznavanje sa kulturom domaćina, što je podrazumevalo i prenoćište u tradicionalnom japanskom hotelu, nošenje kimona, tradicionalne obroke, upoznavanje sa hramovima za molitvu i ponašanjem pre ulaska i za vreme boravka u njima. Tradicionalni ručkovi se pripremaju pred očima gostiju, čak su i oni učestvovali u procesu pripreme, a zanimljivo je da su dečaci iz Šapca među prvima savladali korišćenje štapića prilikom konzumiranja obroka, pa su kasnije učili vršnjake iz drugih zemalja da savladaju tu veštinu. Koncert filharmonije priređen je samo za goste, koji su u pojedinim trenucima uključeni u dirigovanje, a izvođene su numere iz Diznijevih crtaća. Nije bilo vremena da se penju na planinu Fudži, budući da to pešačenje traje deset sati, ali su ih odveli u Muzej Fudži, svete, prelepe planine vulkanskog porekla, u čijem okruženju se nalaze brojni hramovi.

Milošu Trifunoviću najviše se svidelo izletište sa jezerima i ribnjacima u kojima su pastrmke u različitim bojama- crne, narandžaste, plave…

-Izletište ispod planine Fudži mi se najviše dopalo, tradicionalne kuće, kao i jezera i ribnjaci sa najčistijom vodom. Svideli su mi se različiti hoteli u kojima smo odsedali i imali priliku da se upoznamo sa japanskom tradicijom i kulturom, ali i družimo sa vršnjacima iz celog sveta. Sa nama su najviše vremena provodili Meksikanci i Filipinci, a cimeri su nam bili Poljaci. To je bila zaista retka prilika da steknemo nove prijatelje iz drugih zemalja, upoznamo njihovu kulturu i da nam bude lepo. Putovao sam i ranije u inostranstvo, ali nikad tako daleko- kaže Miloš.

Za njih su domaćini priredili i pozorišne predstave sa mađioničarima, a imali u i zabave na kojima su deca prikazivala svoje tradicionalne igre i muziku. Na oduševljenje dece, obišli su i Diznilend, koji je teško videti za jedan dan, ali i tu je dobra organizacija odigrala ključnu ulogu da se što više stigne. Gosti su mogli da iskoriste vaučere za kupovinu suvenira. Kako navodi Nikolić, cene su u perifernim delovima grada slične evropskim, dok se u elitnim delovima Tokija sigurno razlikuju i znatno su više. Posetili su i japansku srednju školu, gde su druženje i celokupan boravak tamo organizovali isključivo učenici.

Druženje i japanski srednjoškolci

Kako kaže David, osim Diznilenda, hramova, zgrade u centru grada koja ga je podsetila na Ajfelov toranj,  to mu se naročito dopalo.

-Za tih sedam dana, ispunilo se mnogo više od mojih očekivanja. Vodiči i svi koji su bili uključeni u organizaciju su bili izuzetno ljubazni, izlazili su nam u susret za bilo šta što nam je bilo potrebno. Tokom boravka napolju nosili smo kačkete i dobijali vodu, da ne bismo dehidrirali zbog vrućine. Primetio sam i da su veoma uredni, nema uopšte đubreta po ulicama, svaki auto je čist, nema ni mrlju na sebi. Vode računa o svemu, veoma su disciplinovani. Družili smo se i sa vršnjacima iz ostalih zemalja, koji su nam poklanjali razne suvenire. Kada smo posetili srednju školu, dočekao nas je govor dobrodošlice, a posle su nas vodili u učionice gde smo sastavljali origami i igrali tradicionalnu igru sa lopticama. Naučili su nas da pišemo i ostavili nam za uspomenu naša imena zapisana na japanskom pismu. Ovo je bilo moje prvo putovanje avionom, novo iskustvo koje će mi značiti za neki naredni put-  podvlači David.

Milošu Laziću je to bilo treće putovanje van zemlje, a najveći utisak na njega ostavila je sama organizacija i veličina fabrike „Jazaki“, kao i Diznilend.

-Posebno mi se dopao jedan rolerkoster u Diznilendu, ta vožnja je bila zaista neverovatno iskustvo. Vodili su nas u tradicionalne hramove, a primetio sam i da nigde na ulicama nema smeća. Obišli smo centralnu fabirku, u kojoj ima mnogo mašina. Vodič nam je pokazao kako funkcioniše proces proizvodnje i to mi je bilo veoma zanimljivo- kaže Miloš.

Briga menadžmenta „Jazakija“ o generacijamakoje dolaze

Kako ističe Nikolić, stvarno su osetili toplu dobrodošlicu Japanaca, njihovu organizaciju, kulturu, naučili mnogo njihovih reči, kao i uvideli koliko brinu o životnoj sredini i reciklaži. Upoznali su Japan u svim segmentima do onog najvažnijeg, kulture, a boravili su i u Muzeju moderne nauke.

Prema rečima višeg specijaliste za zapošljavanje i komunikaciju u kompaniji „Jazaki“ Nikolete Ilić, uslov za odlazak na putovanje na nivou celog sveta, pa tako i u Šapcu, gde je troje roditelja prijavilo svoju decu, jeste uzrast od 11 do 13 godina, znanje engleskog jezika i minimum godinu dana rada zaposlenih u kompaniji. 

-Ove godine se sa uslovima konkursa poklopilo i to da smo svima koji su se prijavili ispunili želju. Pored težnje za zaštitom i unapređenjem životne sredine, kao porodična kompanija, „Jazaki“ kao vrlo bitan tradicionalno ističe porodični aspekt. Veoma često se dešava da oba roditelja rade u kompaniji, da čak i neko drugi iz porodice radi, pa menadžment kompanije stavlja akcenat na brigu o deci, jer je budućnost upravo na njima- navodi Ilićeva i podseća da je težnja da ljudi koji se zaposle tu i ostanu do kraja radnog veka, te da nije redak slučaj da zaposleni od početka karijere do penzije ostanu upravo u toj kompaniji.

Samim tim je prilika da deca radnika obiđu centralu svetski poznate kompanije za njih još značajnija, jer imaju mogućnost da se upoznaju sa bazom iz koje je sve krenulo, poslom kojim se roditelji bave i možda i sami pronađu svoje buduće interesovanje i profesionalno opredeljenje.

DraganaDimitrijević

Facebook komentari

Discussion1 коментар

  1. Što ne kažete kakva su poniženja doživeli sve radnici na obuci u Češkoj?Kako primate za lidere i u kancelarije samo decu ljudi koji su na vlasti?Kako se napreduje samo preko veze?Vi ste dno, i sramota za ovaj grad.Ovakve bajke pričajte onima koji ne znaju kako je raditi kod vas.Što su vas najobrazovaniji napustili pa ste otišli da tražite i molite radnike po selima?Zato što udovoljavate vlastima, i jer nema pravde pri zapošljavanju na bolja mesta.

Leave A Reply