Tekst uvek ima primat u odnosu na fotografiju

0

„Gimnazijskom glasniku“ druga nagrada za najuspešniji srednjoškolski časopis

Prethodne godine su dobili treću, ove drugu, pa u šali kažu da je red da im sledeće godine pripadne prva nagrada Društva za srpski jezik i književnost i Ministarstva prosvete za najuspešniji srednjoškolski časopis. Profesorka Katarina Bugarčić i učenice treće godine Selena Radivojević i Aleksandra Pavlović deo su redakcije „Gimnazijskog glasnika“, čiji je prošlogodišnji, 22. broj, dobio prestižnu nagradu žirija- predstavnika Društva i univerzitetskih profesora i sve pohvale za kvalitet i sadržajnost tekstova. Šala s početka bi, prema tome, mogla biti logičan sled u razvoju godišnjaka, čiji su potpisnici redova učenici, a uredničke intervencije minimalne, jer je šabačka „kuća stara“ uvek bila rasadnik kvalitetnih i talentovanih đaka, kojima je pisanje išlo od ruke.

-Postoje jasni kriterijumi, traži se da časopis bude sadržajan, da ne preovlađuje samo grafički dizajn, već da ima zanimljive tekstove, da prate dešavanja u školi, ali i da, ako je moguće, pokriju aktuelnosti iz sredine i grada u kome se škola nalazi. Insistira se da učenici pišu tekstove i da uticaj profesora bude što manji u tom smislu i upravo te pohvale mi je uputila predsednica žirija kada smo primili nagradu. Tekstovi u većini školskih časopisa uglavnom se zasnivaju na fotografijama, ili su skinuti sa interneta i prilagođeni za štampano izdanje- objašnjava Bugarčićeva, koja već četvrtu godinu radi u „Gimnazijskom glasniku“.

Priznaje da se ranije nije interesovala za novinarstvo, a sad joj je bavljenje tim dodatnim poslom postalo navika.

Tradicija se ne prekida, te „Gimnazijski glasnik“ izlazi svake godine za Svetog Savu. Časopis predstavlja pregled značajnijih dešavanja u toku protekle školske godine, ali i promena i razvoja škole. Da sve što se nađe na stranicama ima sentimentalnu vrednost, najbolje su osetili na izložbi povodom jubilarnog, 20. broja. Listajući stare brojeve, mnogi profesori, bivši gimnazijalci, ponašli su sebe u potpuno drugačijim ulogama od ovih u kojima su sada. Tokom godina, koncept se menjao, a i vizuelni identitet. Prvi časopis, danas simpatičan i pomalo neobičan, nije imao čvrste korice, tekst je bio već na prvoj strani i to su samo neki detalji koji govore o protoku vremena i promenama koje ono sa sobom nosi.

Uprkos vizuelnoj slobodi koja im je data, gimnazijalci su se, u dogovoru sa profesorima, i u novijoj, modernijoj koncepciji, odlučili da primat u odnosu na sliku daju tekstu. Vizuelno je u drugom planu.

Selena je na predlog profesorke postala deo redakcije, a već sada, iako je treća godina, razmišlja o novinarskom pozivu kao potencijalnom budućem zanimanju.

-Dopala mi se mogućnost da radim intervjue, da se bavim društvenim i istorijskim temama. Gledala sam tekstove o ekskurzijama iz prethodne godine i prepoznala da im nedostaje lični doživljaj. Napisala sam svoje iskustvo i moj rad je odabran kao najbolji i objavljen. Pisala sam i pesme, kao i sastave na različite teme, a jedna od njih je neobična i ima naziv „Svašta umem, stvarno umem, samo sebe ne razumem“- kaže ona, dok su Aleksandrine dve velike ljubavi gluma i novinarstvo i još se ne zna koja će da prevagne.

U osnovnoj školi pohađala je novinarsku sekciju, a pisala je za „Glasnik“ o svom iskustvu tokom rada na predstavi „Draga Jelena Sergejevna“, u režiji glumice Deane Kostić. Među petoro odabranih učenika igrala je na Festivalu dramskih sekcija i postigli su zapažen uspeh.  Profesorka je hvali kao talentovanu glumicu.

-Predstavila sam iz ličnog ugla kako izgleda kad jedan đak igra u ozbiljnoj predstavi. To je bilo moje prvo iskustvo na velikoj sceni, bilo je divno i doživela sam to kao priliku da ostvarim svoj san. Drugačije je biti u publici, a sasvim drugi utisak kad si na sceni, kad pet meseci radiš i stvaraš svet koji možda neko sa strane i ne može da razume- priča Aleksandra.

Kako navodi profesorka, u planu je da se narednih godina u rad na časopisu više uključe učenici mlađih razreda. Za sada su zaduženi za korice i naslovnu stranu, a cilj je da se stigne do toga da đaci rade prelom teksta i odabir fotografija, budući da u školi postoji računarski smer. Tako bi s pravom mogli da kažu da je, doslovno, „Gimnazijski glasnik“, njihovih ruku delo.

Dragana Dimitrijević

 

 

Facebook komentari

Leave A Reply