Sve i odmah

0

RIJALITI SRBIJA

Veselo društvo iz ćoška koje, od milja, samo sebe zove Savez za Srbiju, nakon što su se u vreme vanrednog stanja uglavnom glupirali (a neki su to i prespavali) kada su se kao unormalili naručili su novu turu bojkota!? Ceo svet se posle pandemije korona virusa okrenuo naglavačke samo su naši „pravi“ opozicionari ostali dosledni svojoj glupoj ideji o bojkotu redovnih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora. U toku trajanja epidemioloških mera (policijski čas, totalna zabrana kretanja starijim od 65, vojska sa dugim cevima na ulicama) naši „junaci“ su izdavali kilava saopštenja, Boškić je jednog dana bio u ulozi Če Gevare pa je pokušao da izvede revoluciju na stepenicama Narodne skupštine, tukao je, vukao i cepao sakoe poslanika i ministara SNS-a a već idući dan stavio je masku (nažalost ne protivu virusa) Mahatme Gandija i počeo da tihuje na istim onim već pomenutim stepenicama, da štrajkuje glađu (produženo posti) zbog svih nepravdi od strane vladajućeg režima. Izneo je sijaset zahteva na koje se niko nije ni osvrnuo, građani su ovaj blesavi protest uglavnom ignorisali i sve se završilo onako kako je jedino i moglo – Boškovom kapitulacijom. Gde je bio-nigde, šta je uradio-ništa. Za to vreme Vuk Jeremić je u tišini doma svoga sve gore navedeno prespavao a probudio se tek kada ga je Olja Bećković pozvala u Utisak nedelje. Ali, jasno se videlo, još uvek je bio bunovan i pošto nije pratio fabulu radnje tokom epidemije u državi Srbiji on je iz sve snage pohvalio vlast za ono što je činila i učinila za vreme trajanja „virusne krize“. Bolje da je nastavio da spava jer to mu očito najbolje ide od ruke. Đilas se prepucavao sa Vučićem oko dece („čija deca – naša deca“), muvao se ispred zgrade Skupštine kao mačak oko vruće kaše, dok je navodni predsednik DS-a Lutovac uporno tražio svoju senku kao i neprijatelje u svojoj stranci koji hoće da ga smene i izađu na izbore. Zato je (po stoti put) pomerio održavanje sednice Glavnog odbora zakazavši je umesto 31. maja za 21. jun, dan kada se održavaju izbori. To se zove filing za tajming. I to je možda poslednja odluka stečajnog upravnika DS-a kada može mirno da kaže: „Ja sam svoju misiju ispunio. Demokratska stranka više ne postoji“. I zaista, ta skupina ljudi koji se ili ono baš ne razumeju u politiku, u Srbiju, u narod ili uspešno izvršavaju zadatke koje im je Vrhovni Virus poverio – totalno su zbunili već poludele i zbunjene građane, predstavljajući se kao opozicija (alternativa) postojećem režimu, vičući na sav glas: Bojkot! Bojkot! kao onaj dečak iz priče koji je stalno vikao: Vuk! Vuk! I šta je epilog u oba slučaja: kada dođe prava opasnost (od vuka ili od izbora) građani je ne prepoznaju. I ostanu kod kuće. I Vučić pobedi bez ispaljenog metka. I kakav je to, moliću lepo, Savez? Restlovi Demokratske stranke plus Dveri i neki statisti u kukuruzu. Da su bili pametni ili bar normalni sve te bivše demokrate bi se vratile u tu partiju i nastojali da od nje naprave veliku i jaku političku organizaciju, građanske i proevropske provenijencije a ne bi pravili glupe koalicije sa svakom budalom koja je kao protiv Vučića. Bošku Obradoviću i Dverima neka je daleko lepa kuća i sretan im put gde god da su se uputili. Proglasiti bojkot dogmom kao da je u pitanju neka verska družina (sekta) stvarno je, blago rečeno, bolešnjikavo. Nekakav papir koji bojkotaši zovu Sporazum sa narodom tretiraju kao Sveto pismo, lažući pritom da je taj „dokument“ potpisalo 200 hiljada građana i građanki. Dvesta vam hiljada dabrova iz mračne šume Darkvud, karamba i karambita, pa smanjite ribu, rođaci, da se ne bi kao u onom vicu desio masakr. Odlična taktika u borbi protiv naprednjaka: lagati više nego oni. Bravo. Ko je vas upoznao… To pomenuto društvo iz ćoška neće da učestvuje na izborima jer uslovi nisu fer. Aca Srbin je uzurpirao sve institucije, u njegovoj službi su gotovo svi mediji, ima neograničene izvore finansiranja svoje kampanje koja traje svakodnevno, evo već osam godina, u njegovoj je ruci i nož i pogača pa kako onda učestvovati na izborima koje On organizuje. A šta je alternativa? Revolucija? Tek to u Srbiji neće da može. Protesti na ulicama, masovne demonstracije? Ma, idi begaj! Ovi bi veselnici iz SzS-a hteli sve i odmah . Da izađu na izbore ako budu sigurni da će da pobede. Nokautom u prvoj rundi. I čiča miča – gotova je priča. Da oni budu Vrhovni umesto Vrhovnog. I onda će poteći med i mleko. A ko će vam pametnjakovići omogućiti te idealne uslove pod kojim biste vi blagoizvoleli učestvovati na izborima i odneli pobedu? Diktator Vučić Aleksandar? Tramp, Putin, Si Đinping? CIA (snajka, CIA), Mosad, MI 5? Da na divanu sve čibuk pušeći sačekate da Aca sam potone jer istinu govoreći taj brod gde je on kapetan bušan je dozlaboga i voda u potpalublje već dobrano nadolazi? Ali, to može biti i za sto godina. Naravno da je teško ići postupno prema cilju, treba pocepati ko zna koliko pari cipela sve po Srbiji hodajući i sa „narodom“ divaniti-licem u lice, govoriti o svojim programima, ubeđujući ljude u ispravnost svojih politika, biti spreman da se primi kritika pa i poneki šamar, ne spavati i ne praviti budalaštine tipa haotičnog ulaska u RTS ili „okupacije“ zgrade Predsedništva, izlaziti na izbore i boriti se u Narodnoj skupštini za građane koji su baš vama dali glas, sve to i još mnogo više je potrebno da bi se izašlo na zelenu granu i da bi se vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava, saloboda medija i normalnost vratile u ovo društvo, u ovaj naš, jedini, život. Tako razmišljaju građani Šapca, Paraćina, Pokret slobodnih građana i izlaze na izbore. Izlaze na crtu naprednoj sili ucenjenih, potplaćenih, hipnotisanih, kriminalnih da pokažu da su bolji. A vi gospodo iz Saveza baba i žaba sedite kod kuće, grickajte čips i cevčite pivce jer za drugo i niste. Ovde će svanuti kad vaše face ne budemo više gledali kao i face ovih „naprednih“. A naročito jednu. Facu. Znate svi koju. Onu sa usnama kao zgaženim trešnjama i naočarima koje stalno kao spadaju, onu facu koja plače, viče, sere preko svake mere, sve zna i sve ume osim da bude bar malo normalna. Vreme je za neke druge face. A da li ih u Srbiji, zemlji da prevrne, ima i da li su spremne da stupe na scenu e, to je već pitanje za, recimo, 100 evara svima nama poklonjenim od strane druga Predsednika. I za hiljadu sendviča. I za 200 hiljada lažnih potpisa. Vita jela, zelen bor – čekamo brzi odgovor.

Dragan Karalazić

Facebook komentari

Leave A Reply