Romi su još uvek neravnopravni članovi društva

0

Dragan Vasiljković, sekretar Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine

 

Od osnivanja Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine 2004. godine Dragan Vasiljković je u prvom mandatu predsednik odbora za kulturu, u drugom generalni sekretar, a u međuvremenu član radne grupe pri Ministarstvu kulture Republike Srbije i predsednik Saveza udruženja Roma zapadne Srbije od osnivanja 2002. godine. On ističe da po poslednjem popisu u Srbiji ima 137 hiljada, a u gradu Šapcu 1.992 pripadnika romske nacionalne zajednice, ali da ni jedan ni drugi broj nisu ni blizu realnom stanju. Prema podacima međunarodnih, nevladinih romskih organizacija i Nacionalnog saveta, u Srbiji živi oko 400 hiljada, a u gradu Šapcu između 8.500 i 8.700 Roma.

-Mnogo je razloga koji su uticali na to da se ovako mali broj pripadnika ove zajednice izjasnio kao Romi. U poslednjih nekoliko godina imamo veliko osipanje i masovne migracije Roma koji se u nameri da poboljšaju svoj socijalni status iseljavaju iz države, pa imamo dosta lažnih azilanata, bilo socijalnih, bilo političkih. Dosta pripadnika ove zajednice drugi svrstavaju u Rome, a oni ne prihvatuju tu klasifikaciju i među njima najbrojniji su Banjaši, kojih u Srbiji ima preko 60 hiljada. U Šapcu ih ima oko 30 posto, najviše u MZ Drenovac- 500, u naselju Pocerski Pričinović- 700. Uočljiva je antropološka i kulturološka razlika, jer ne znaju romski, govore rumunski i izjašnjavaju se kao Rumuni. SANU se bavi ovom problematikom i pred nama je period kada ćemo uložiti zajednički napor da pripadnike ove zajednice odvojimo od Roma. Veliki broj muslimanskih Roma negira svoju nacionalnu pripadnost. Na teritoriji grada imamo veliki broj pripadnika bošnjačkog naroda koji se izjašnjavaju kao muslimani i nepravedno bi bilo da ih svrstamo u kategoriju nacionalne zajednice kojoj oni ne pripadaju. Oni imaju ustavno pravo da se deklarišu kako hoće. Na ovom području imamo nejasnu sliku oko toga i mislim da i to treba već jednom da se razjasni- kaže za „Podrinske“ Vasiljković.

 

U kom pogledu su Romi danas najugroženiji?

Obrazovanje je rak rana romske nacionalne zajednice. Veliki je broj neobrazovanih Roma, iako se u poslednjih nekoliko godina dosta uradilo na poboljšanju tog statusa, pre svega zahvaljujući afirmativnim merama pri obrazovanju koje se sprovode zajedno sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom prosvete. Već dve generacije romskih studenata je završilo fakultete zahvaljujući toj afirmativnoj meri, što je preko dve hiljade studenata. Možemo da se pohvalimo da u Šapcu trenutno imamo jednog doktoranta, sedam mastera, 17 Roma koji su završili visoke škole. Svake godine afirmativnom merom upisujemo od 130 do 170 studenta na nivou republike i od 320 do 350 srednjoškolaca, u Šapcu prosečno između 10 i 15 srednjoškolaca, ali mnogo je veći broj njih koji se upisuju bez tih mera. Afirmativna mera ima manjkavosti, budući da nemamo pravilnik, pa se veliki broj pripadnika drugih zajednica, koristeći svoje pravo da se deklarišu kako oni žele, izjašnjavaju kao Romi i zauzimaju mesto u toj kvoti. Do početka sledeće godine predstavnici Nacionalnog saveta, Vlade, Ministarstva prosvete i drugi relevantni faktori treba da urade jedan dobar pravilnik tako da niko ne bude oštećen i da svako može da koristi svoje pravo. Šabac je takođe jedini grad gde je procesuirana diskriminacija, kada je slučaj Roma kojima je bilo zabranjeno da uđu na bazen Krsmanovača, zahvaljujući Hanibalu Kovaču i njegovom angažovanju dospeo u javnost i našao se na sudu. Nažalost, to nije usamljen primer.

 

Kakvi su problemi u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu?

Veliki problem Roma je još uvek otežan pristup zdravstvenoj zaštiti. Oni ne znaju kako da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, a mi se trudimo da im ukažemo na to preko naših nevladinih organizacija. Dakle, imaju mogućnost i svako ko želi, ko nema pravo na zdravstvenu zaštitu, nema zdravstvenu knjižicu, bilo bi dobro da se javi našoj organizaciji, Savezu udruženja Roma zapadne Srbije (Masarikova 128), Akademiji „Saša“, (Glavna ulica 28) ili Opštinskom udruženju Roma Šabac (zgrada Autobuske stanice). Treba uložiti napor pri edukaciji zdravstvenih radnika i uvećanju njihovog senzibiliteta prema pripadnicima romske nacionalne zajednice. Bio sam zdravstveni radnik i lično sam mogao da se uverim da pristup zdravstvenih radnika nije adekvatan. Treba ga poboljšati na taj način što u podsvesti imamo saznanja da ih ima dosta koji nisu obrazovani, ne znaju svoja prava, nemaju adekvatne uslove za higijenu i osnovne stvari.

 

Koliko ih ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, koliko bi moglo, ali nema uslove da to svoje pravo ostvari?

Trenutno je mali broj onih koji nisu ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu, 10 posto. Pripadnici romske zajednice treba da se jave zdravstvenim medijatorkama. One su veoma aktivne, to su lica koja su zaposlena pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije i njihov zadatak je da pomognu oko načina da steknu pravo na zdravstvenu zaštitu, ali i da obavljaju aktivnosti u vezi sa zdravstvenom zaštitom, da im ukažu na način preventive. Veoma su savesne i zahvaljujući njima je poboljšan zdravstveni status Roma.

 

Koliko se Romi suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja?

Retko se dešava da Romi nemaju problem suočavanja sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja. Država je donela nekoliko afirmativnih mera prilikom zapošljavanja pripadnika romske nacionalne zajednice i omogućila poslodavcima određene beneficije prilikom zapošljavanja. Međutim, ni to nije urodilo plodom. Meni nije poznato da je neko od poslodavaca na nivou našeg grada iskoristio subvenciju da bi zaposlio nekog Roma. Kod programa samozapošljavanja takođe imamo subvencije za Rome. Zahvaljujući izvanrednoj saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Šapcu, pet Roma je u poslednjem ciklusu konkursa za samozapošljavanje iskoristilo pravo i počeli su da se bave samostalnim zanimanjem. U pitanju su kozmetičar, frizer i ostalo su trgovci. Romima je otežan pristup i u obezbeđenju prava na konkurisanje za subvencije, jer je veoma komplikovana procedura. Međutim, u dogovoru sa Nacionalnom službom organizovali smo edukaciju za naše predstavnike sa ciljem da im ukažemo na način kako da steknu pravo prilikom obezbeđivanja dokumenata za konkurisanje. Ni u jednoj gradskoj instituciji ili javnom preduzeću na radnom mestu za koje je potrebna čak i srednja stručna škola nema nijednog Roma. Romi su zaposleni zna se na kojim radnim mestima i u kojim preduzećima i tu nema izuzetaka. Ne možemo da nalazimo opravdanja u tome da Romi nisu dovoljno obrazovani. U gradu Šapcu imamo sedam mastera, njih pet i dalje živi ovde i nisu zaposleni, od 17 koji su završili više i visoke škole, 14 ih je ovde i nemaju posla ili rade poslove koji nisu u skladu sa njihovo stručnom spremom.

 

Kakvi su uslovi za stanovanje u gradu?

Uslovi stanovanja su poboljšani zahvaljujući našoj organizaciji. Romsko naselje iza šabačke Šljunkare bilo je delimično potopljeno vodom i veliki broj kuća, tridesetak domaćinstava, bilo je oštećeno. Uz pomoć Ekumenske organizacije iz Novog Sada uspeli smo da ozidamo nekoliko novih kuća, obezbedili infrastrukturu, nameštaj za domaćinstva, vozilo za meštane za medicinsku pomoć i odlazak u školu. To je privremeno rešenje. Pokušavali smo da nađemo trajno rešenje da se naselje izlocira, da ponovo ne dođemo u situaciju da bude poplavljeno. Grad Šabac je rekao da nema sredstava da reši problem. Drugi način je da se na 200 metara izgradi nasip kako bi se tu sprečilo oticanje vode. Rukvodstvo „Vodoprivrede“ spremno je da da jedan deo sredstava. Ipak, grad Šabac nije bio u situaciji da participira i to pitanje je ostalo otvoreno. Nadam se da će se problem romskog naselja Mišaru u dogledno vreme trajno rešiti.

 

Čini se da su Romi nedovoljno prisutni u političkom životu?

To je tužna priča za Rome na nivou republike i grada. Romi su glasačko telo, glasačka mašina, izloženi manipulaciji, zloupotrebi, kupovini glasova i mnogim nečasnim radnjama koje su odvijaju prilikom izbora od strane većih političkih partija na nivou republike, ali i u samom gradu takođe. Važno je da Nacionalni savet Roma i svi drugi koji se bave Romima poklone pažnju podizanju svesti o političkoj participaciji. Vlada velika nesloga među nazovimo romskim liderima, svako od njih želi da bude glavni i sve je u redu u tim pričama. Pred izbore, kad se dođe do faze da se predloži lista, nastaje problem ko će koje mesto da zauzme i to se dogodilo prilikom poslednjih parlamentarnih izbora. U Šapcu je identična situacija.

 

Koliko je Dekada Roma doprinela poboljšanju njihovog položaja u zajednici?

Govorili smo o Dekadi Roma 2005- 2015. Mi nemamo procenu uspešnosti Dekade ni od jedne pravne institucije, jer nemamo čime da se pohvalimo. Svetska banka je rekla da je jako malo urađeno, da se ponešto uradilo po pitanju obrazovanja i zapošljavanja, ali u drugim oblastima takoreći ništa nije urađeno. Razlog je što Romi nisu imali udela niti na jednom nivou gde se predlažu mere za romske nacionalne zajednice, niti gde se sprovode mere, niti su pitani koliko sredstava treba utroštiti. To se odvija na nivou republike, ali to je preslikano na nivo grada, i u samom gradu zakoni ukazuju šta treba učiniti, ali nedostatak dobre volje je prisutan. Na nivou republike imamo tri odbornika, a u svim kampanjama velike stranke obećavaju Romima mesta državnih sekretara, pomoćnika ministara. Demokratska unija Roma na lokalu je bila u koaliciji sa većinskom listom. U Šapcu nikada nismo imali nijednog odbornika. U prvom sazivu Nacionalnog saveta 2004- 2009 grad Šabac je imao četiri predstavnika, više nego grad Beograd. Sad nijednog nemamo. Romi sa ovog područja dali su veliki doprinos velikim strankama u predizbornim aktivnostima, druga po veličini manjinska nacionalna zajednica, a nemaju nijednog poslanika.

Dragana Dimitrijević

 

Facebook komentari

Leave A Reply