Razvoj poljoprivrede kao svedočanstvo razvoja  

0

Izložba „Antički poljoprivredni alat Podrinja“ u Narodnom muzeju

O razvoju poljoprivrede i usavršavanju sredstava za rad na edukativan i zanimljiv način svedoči 75 predmeta iz zbirke u Narodnom muzeju, a izložba „Antički poljoprivredni alat Podrinja“ arheologa i muzejske savetnice Gordane Ković otvorena je prošlog četvrtka. Pored autorke, na otvaranju je govorila direktorka Nela Tonković, kao i predsednik Srpskog arheološkog društva, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, dr Adam Crnobrnja.

Sugrađani koji nisu imali priliku mogu da se upoznaju najstarijim alatkama najvažnije grane privrede i svakodnevnom borbom za proizvodnju hrane.

-Poljoprivreda je vrlo važna grana privrede, najstarija sama po sebi, a bitna je za nas i danas. Srž izložbe čimi 75 predmeta poljoprivrednog alata koja se čuvaju u antičkoj zbirci Narodnog muzeja. To je možda najbrojniji deo te zbirke i dokazuje samo koliko je poljoprivreda u antičko vreme bila razvijena na ovim prostorima. Naravno, dolaskom Rimljana, domorodačko stanovništvo je prihvatilo neke novine koje su sa sobom doneli. Samim tim što su poljoprivredu prilično usavršili i doneli neke nove alatke, smatra se da je već u 3. veku korišćena neka vrsta pluga. Poljoprivreda je tada, kao i sada, bila jedna od važnijih grana privrede. Mislim da je izložba posebno interesantna za učenike, jer postoji veliki broj alata koje oni nisu videli i ne znaju kako funkcionišu, iako se poljoprivredni alat kroz vekove najmanje menjao i najmanje bio podležan promenama. Jedna antička srednjovekovna motika se malo razlikuje od današnjih, noževi su takođe vrsta alata koja se skoro uopšte nije menjala kada je reč o funkciji- objasnila je Kovićeva.

Crnobrnja je podvukao značaj izložbe ne samo u muzeološkom, već i u opštem kulturološkom smislu. Tematska izložba određenog materijala koji opisuje aspekt života iz nekog perioda propraćena publikacijom daje potpuni uvid.

-U proteklih dvadesetak godina pamtim svega nekoliko slučajeva da je publikacija pratila jasno koncipiranu izložbu vezanu za određenu problematiku na određenom tlu. To je kvalitet ove izložbe u muzeološkom, osim u opštem kulturološkom smislu koji nosi čitavu ovu priču. Ljudi uglavnom znaju da je čitav prostor Mačve i Donjeg Podrinja jako bogat rimskim nalazima. Tu se najčešće pominje rimski novac, razne dragocenosti, međutim, ničega od toga ne bi bilo da ova zemlja nije takva kakva jeste, jako plodna i ta njena plodnost je bila okosnica razvoja u rimsko vreme. Poljoprivreda je privukla veliki broj stanovnika u to vreme, živu trgovinsku delatnost raznih drugih dobara. Na tome je nastalo sve ono bogatstvo po kome ljudi prepoznaju rimski period na ovom tlu. To je ovaj alat kojim se radila zemlja i zanati vezani za poljoprivredu. Zato je teritorija Bogatića oduvek bila bogata, i u rimsko vreme- podvukao je Crnobrnja.

Kako je istakla direktorka Narodnog muzeja Šabac, poseban kvalitet izložbe je što je od materijala koji inače ne bi bio dovoljno dinamičan uspela da napravi jasno vođenu priču od početaka poljoprivedne prozvodnje do ljudi koji su živeli u vilama čijim se istraživanjem takođe autorka bavila. Finalni rezultat obrade zemlje je libum, rimski obredni hleb, koji je autorka izložbe pripemila po tradicionalnom receptu, a posetioci izložbe dobili na poklon.

Svi koji žele da se upoznaju sa alatima korišćenim u poljoprivredi nekada, pretečom svih nam danas poznatih alatki, mogu doći u prostorije Narodnog muzeja i videti postavku do 22. novembra.

D.Dimitrijević

Facebook komentari

Leave A Reply