Popust015

Pčelarstvo me opušta, harmonika je moja prva ljubav

0

Aleksandar Ristivojević za „Podrinske“

Objavljeno 1.juna 2017. godine

Svoju ljubav prema medu, Šapčanin, 26- godišnji Aleksandar Ristivojević, pre četiri godine pretočio je u zanimanje. Kako bi stvorio uslove za bavljenje pčelarstvom, preuredio je i adaptirao stričevo imanje u Sinoševiću u Pocerini. Počeo je sa dve košnice, od Grada Šapca posredstvom konkursa za podršku mladim pčelarima dobio petnaestak i za dve godine udvostručio proizvodnju. Budući da prethodno iskustvo i znanje u tom poslu nije imao, učio je od starijih i iskusnijih, a veliku podršku imao je u kolegama iz Udruženja pčelara Šabac, a potom i Društva pčelara „Cer“, čiji je sada član. Pomogli su i stručna literatura, internet i Jutjub kanali.

-U početku sam imao sedam mentora, snalazio se, išao u pčelinjake i pomagao drugim pčelarima, čitao brojnu literaturu, na greškama učio i na kraju, mislim da sam dobro savladao tehniku bavljenja ovim poslom. Sada imam oko 30 košnica. Od 15. juna ću znati tačan broj, pošto je sada faza razrojavanja, odnosno deobe košnica. Pčelarim sa krajinskom pčelom, koja dostiže brojčanost do 45 hiljada i tada se deli. Matica izlazi iz košnice sa određenim brojem pčela izletnica, a unutra ostaje mlada matica sa mladim pčelama- objašnjava Ristivojević.

Od novembra do marta u DP „Cer“ organizuju se škole pčelarstva, na kojima je prolazio obuke i razmenio iskustva. Nakon tog perioda, počinje razvoj društava i zbog obaveza u pčelinjaku nema mnogo vremena za susrete, jer su svi zauzeti poslom oko košnica. Proizvodi bagremov, suncokretov, livadski, lipov i šumski med. Završio je Muzičku akademiju, svira harmoniku, klavir i klavijature, a trenutno je angažovan po pozivu u KUD „Abrašević“. Zbog specifičnog tempa života, teško usklađuje obaveze, pa se desi da zbog posla u pčelinjaku ne spava, jer legne kasno, a ustane rano. Pomažu mu otac i brat, koji, jedan zbog svojih obaveza, drugi zbog studija, izlaze u susret koliko mogu, ali je veći deo posla ipak na njemu. Prijateljima je, priznaje, čudno što se neko njegovih godina bavi pčelama, budući da je to zanimanje koje se, po nekom nepisanom pravilu, pripisuje penzionerima.

-Istina je da je uvreženo mišljenje da se ovim poslom bave pretežno penzioneri, ali poslednje dve- tri godine primetna je ekspanzija interesovanja mladih za pčelarstvo. Ja sam prošao konkurs i prošle godine kao mlad pčelar dobio od Grada Šapca 15 košnica i ta finansijska podrška mi je mnogo značila. Za godinu dana duplirao sam proizvodnju- priča.

Od pčelarstva, međutim, ne može još uvek da profitira, ne samo zbog neadekvatne cene, koliko zbog toga što još uvek proširuje proizvodnju. Kad bude stao, na oko 50 košnica, očekuje da će biti veći priliv novca. Pčelarstvo je, smatra, porodični biznis i zahteva dosta vremena, truda i stalnog angažovanja da bi se došlo do neke zarade. Značajan podsticaj za njega da se i dalje bavi tim poslom bili bi bespovratni krediti kakvi su nedavno ponuđeni na konkursima u Vojvodini i Zaječaru, dok je centralna Srbija, za sada, kaže izostala. Trenutno prodaje „na teglu“, jer su otkupljivači znatno smanjili cenu, dok suncokretov med planira da prodaje na veliko. Bagremov med je sada 3,7 evra, dok je prošle godine bio 3,5 evra, iako ga nije bilo. Realna cena mu je, ističe, ispod 4 evra, a za ostale vrste meda oko 3 evra. Suncokretov je 1,5 evra što je, ističe, sramotno niska cena, na koju većina pčelara nije pristala. Poslednje dve godine bile su loše za pčelare, dok je ova malo bolje krenula, pa ostaje da vide kako će se pokazati lipov i suncokretov med. Važno je, naglašava, da ljudi shvate koliko je teško doći do meda.

-Pčela treba da prezimi raznorazne bolesti, što zavisi od mnogo faktora. Najlakše je cediti med, ali teško je doći do meda. Trenutno su najveće opasnosti pčelinji krpelj, nozemoza, grabljivice, stršljen, miševi… Tretiramo preparatima, oksalnom i mravljom kiselinom, ali ništa nije garancija. Ove zime je mnogo pčelara imalo problem. Ja sam imao sreće i nisam imao nekih gubitaka. Na nama je da sve pripremimo, ali na vremenske prilike ne možemo da utičemo, faktor sreće igra veliku ulogu- objašnjava.

Za zdrav život preporučuje dve kašičice meda dnevno, koje je najbolje razmutiti u čaši mlake vode, temperature do 40 stepeni. Kaže da bi vreme trebalo da prođe da bi se odlučio za život na selu, budući da mu temperament ne dozvoljava da stalno boravi u prirodi, bar u ovim godinama. Želja mu je da stvori svoj bend ili orkestar, a ne da svaštari. Harmonika je prva ljubav, a pčelarstvo ga opušta i u budućnosti možda baš u selu bude njegov dom, ali za sada, zaključuje, još uvek ne.

D.Dimitrijević

Leave A Reply