Popust015

Ovo je tek početak, nastaviću da pomeram granice svojih mogućnosti

0

Tijana Arsić finalistkinja „Olimpijskih nada“

U ozbiljnoj konkurenciji 800 takmičara iz 33 zemlje učesnice „Olimpijskih nada“, održanih od 15. do 17. septembra u češkom gradu Račice, mlada šabačka kanuistkinja Tijana Arsić osvojila je treće mesto u polufinalu trke C-1 na 500 metara za 2001. godište i plasirala se u finale ovog prestižnog međunarodnog takmičenja za uzrast od 15 do 17 godina. Njen uspeh utoliko je veći ako se zna da kanu trenira svega osam meseci, a da je pre toga godinu dana veslala kajak.

-Ženski kanu se kao disciplina veoma dobro razvija, pa je i konkurencija bila jaka, jer su učestvovale predstavnice zemalja poznatih po kvalitetnim takmičarima- Mađarske, Češke, Nemačke. Takmičarke su pokazale dobru fizičku i psihičku spremu i borbenost, ali smo se bez obzira na to lepo družile i nije bilo mesta nesportskom ponašanju, niti smo gledale jedna na drugu kao na konkurenciju, već smo se lepo družile i prihvatile trke vrlo profesionalno- kaže Tijana, inače učenica prvog razreda Šabačke gimnazije- opšti smer, koja je za svoj uspeh primila čestitke sa svih strana- od porodice, prijatelja, ali i profesora upoznatih sa time da trenira, jer, kako podvlači, ne želi da joj sport bude izgovor, već se trudi da maksimalno savesno obavlja školske obaveze i što više znanja „pokupi“ na časovima.

Tijana je ujedno bila i jedina predstavnica Srbije u svojoj kategoriji, a za „Olimpijske nade“ se kvalifikovala ispunivši normu Kajakaškog saveza u disciplinama na 200 i 500 metara. Takmičenje je trajalo tri dana, a učinak na polufinalnim trkama je za svaku pohvalu- treće mesto na 500 metara (osmo u finalu) i peto mesto u trci na 200 metara.

Iskustvo na velikim takmičenjima stekla je u Mađarskoj na Evropskom olimpijskom festivalu u Đeru, gde ja naučila kako najlakše da savlada početnu tremu, koja, priznaje, može da bude sputavajući faktor i utiče na koncentraciju.

-Takmičenje u Mađarskoj je bilo veliko i ozbiljno i obuhvatilo je sve sportove, samim tim značajno iskustvo zbog startnog bloka i same trke. Bilo je borbeno, na samo četiri malo uže staze, trebalo je savladati nestabilnost, zato što nisam navikla da neko pored mene pravi talase. To mi je mnogo pomoglo da se pripremim, ne samo fizički, nego i psihički- priznaje Tijana i dodaje da je njen izbor sporta koji će trenirati uvek bio malo specifičan- ranije je trenirala fudbal, a iz kajaka prešla u kanu, jer joj se više dopao.

-Probala sam kanu na bazenu i taj položaj, osećaj da klečim i da sam na visini, da bolje vidim sve oko sebe, mnogo mi se više svideo nego kada sedim u kajaku. Tako sam odlučila da pređem u kanu i počnem ozbiljno da treniram. Bilo je jako teško u početku zato što nisam mogla dugo da budem u tom položaju, sve me bolelo i malo sam se prevrtala, ali je vredelo- podvlači mlada kanuistkinja i navodi da su treninzi vrlo naporni i zahtevni, jer u suprotnom nema rezultata.

U svojoj ljubavi nije usamljena- deli je sa još sedam drugarica iz Kajak kluba „Zorka“ Šabac, koje su, kao i ona, prepoznale da je vreme da se ruše predrasude da u kanuu nije mesto pripadnicama nežnijeg pola i dokažu da mogu biti podjednako dobre u tome kao i muškarci.

-Drago mi je što sam bila prva koje je prešla u kanuistkinje i pokazala da to ipak može, ne obraćajući pažnju na negativne komentare. Sve smo veoma napredovale, pogotovo dok je tu bio trener Dragan Kovačević, koji nam se maksimalno posvetio. Sa njim sam počela da radim obuku na bazenu i kao iskusan kanuista naučio me pravilnoj tehnici. Pomogao mi je da steknem pravi osećaj i zahvaljujući njemu sam usavršila svoje umeće. Bio nam je velika podrška ne samo kao trener, već i kao drug i on je, koliko i ja, možda i više, zaslužan za moj uspeh- naglašava Tijana, dodajući da su joj porodica i prijatelji velika potpora kada loše ide, ali i neiscrpan izvor pozitivne energije.

Priznaje da je ulazak u finale prestižnog takmičenja uspeh, ali za nju tek početak, jer joj je glavni cilj u životu da stalno pomera granice i napreduje, popravljajući tehniku i stičući snagu na treninzima, i fizičku i mentalnu, budući da i u mladim godinama shvata da je mnogo toga „u glavi“. Zato se i posle neuspeha hrabro podiže, jer je i pobede i porazi motivišu da nastavi dalje da trenira i iznova nadmašuje sebe.

D.Dimitrijević

 

 

 

Leave A Reply