Okupacija Srbije i Šapca

0

RIJALITI SRBIJA

Fašističke falange pod kodnim imenom SNS, nakon višemesečne opsade, okupirale su i poslednju slobodnu teritoriju u Srbiji – grad Šabac. Naprednjačka razbojnička družina upotrebila je sva nedozvoljena sredstva da bi se dokopala vlasti u Malom Parizu a na kraju su otvoreno, bez rukavica i zaštitnih maski, prekršili zakonska pravila a u vezi izbornog procesa , otimajući Gradsku izbornu komisiju i proglašavajući svoju pobedu na lokalnim izborima koji se nisu pravno i faktički završili. Okupatori su bez milosti pogazili sve pravne, društvene i ljudske norme na sebi soijstven, bahat i besprizoran, način što se od njih takvih i očekivalo. Naravno da nisu mogli da ostvare „pobedu“ bez malo pomoći „prijatelja“. Poznato je da Peta kolona i kvislinzi uvek sjebu stranu dobrih, poštenih i pravednih. U šabačkom slučaju to su bili članovi lokalne političke organizacije Zapadna Srbija na čelu sa Nemanjom Pajićem. Ovaj izdajnik je sa prezimenjakom Aleksandrom, vođom kriminalne naprednjačke ekipe u Šapcu, napravio dogovor o saradnji u toku trajanja lokalnih izbora prevarivši sve one građane koji su njegovoj listi dali glas očekujući da se udruži sa dosadašnjim prodemokratskim koalicionim partnerima a ne da se proda naprednjacima. Taj odnos dva Pajića uveliko potseća na sado-mazo situaciju s tim da se još uvek ne zna tačno ko će da guzi a ko će biti gužen. Ono što je poznato iz istorije političkog beščašća je da izdajnike uvek stigne zaslužena kazna. Kad-tad sugrađani će ih pljuvati i zapišavati po ulicama a ni katran, perje i šišanje na nulu ne treba isključiti. Dugo je naš Šabac, kao Alamo, odolevao naprednim besnim psima. Bez pomoći tzv. srbijanske opozicije koja se bavila sobom i svojim bezmudnim aktivnostima na radost Firera i pripadajuće vojske ružnih, prljavih, zlih. Nisu ženski polni organi iz „kruga dvojke“ skapirali da se Srbija brani u Šapcu, da je solidarnost najvažnija stavka u bilo kakvoj budućoj borbi protiv nakaradnog režima AV-a i bratije. I da bez borbe nema pobede, nikada. Na divanu čibuk pušeći je lepo i beskorisno kao i bojkot izbora na kojima onda diktator odnese pobedu bez ispaljenog metka i osvoji apslolutnu vlast koja se više ne može srušiti na bilo koji legalan način osim na ulici a tek je to nemoguća misija u ovim koronavirusnim vremenima.  To odsustvo otpora hordama zla najbolje se vidi po „rerzultatima“ okupatora u glavnom gradu gde je dogradonačelnik, ona nesreća, Vesić Goran našao pa zašao i uspeo ono što mnogi okupatori pre njega nisu a to je potpuna devastacija Belog grada koji je pretvorio u šampiona šunda i kiča u Evropi a i šire. A u osnovi svega je kao i diljem Srbije – pljačka. Građani su opljačkani na svoje oči a da nisu preduzeli gotovo ništa da to spreče. Niste to tražili ali evo vam ga.  Borba za normalnost i prave, pravne i ljudske vrednosti u Šapcu ogolila je i obesmislila naprednjačke namere da baš svuda obnašaju vlast pa čak i tamo gde ih građani ne žele ni po koju cenu. Zato su pribegli kao i širom Srbije otvorenoj krađi izbora, potplaćivanju i zastrašivanju potencijalnih birača, paralelnim spiskovima i falsifikovanju glasačkih listića i crnim džipovima bez tablica koji obilaze ljude po kućama i prete im ako svoj glas ne daruju naprednjacima ili im za sitne pare taj glas otkupljuju. To što svi u toj ludačkoj igri krše Ustav i sijaset zakona ove države (čak i ovakve države) njih ne zabrinjava. Napredni banditi misle da su nedodirljivi i da će „ovo“ njihovo trajati večno a da će sva nepočinstva koja svakodnevno čine ostati nekažnjena. Nisu svesni, naročito lokalni funcioneri SNS-a, da je ovo što se trenutno u Šapcu događa Pirova pobeda i da dugoročno za njih nema političke budućnosti a možda i nikakve (budućnosti). U ovoj borbi Davida i Golijata zna se ko će na kraju pobediti. Kao i u čuvenom mitu hrabri David (Zelenović) će praćkom istine i istinskim vrednostima koje zastupa oboriti i u prašinu baciti Golijata (Vučića) čije će laži i osionost tek doći na naplatu. To što sada to izgleda nemoguće ne znači i da se neće ostvariti. Živi bili pa videli. Šabac je prošao i kroz teže trenutke u svojoj dugoj istoriji i izborio se sa zlom brojnih okupatora i domaćom fukarom. Kako lepo kaže Minja Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta: „I zato – samo hrabro sa srcem na pravoj strani! Ako smo zaista dobri, sve će biti dobro. Ako nije dobro, onda je do nas“!

Dragan Karalazić

Facebook komentari

Leave A Reply