Odličja bez časti

0

SUNOVRATI SRBIJE

Čuda se dešavaju svaki dan. Izgubiše oba Mančestera! To je u onom ozbiljnom, zapadnom svetu – ovde u Srbiji, čuda su nenormalna i svakodnevna. Pa tako visoko francusko odlikovanje lepog imena – Legiju časti dobila državna tužiteljka Zagorka Dolovac. Za ovih deset godina kako obavlja ovu visoku i debelo plaćenu funkciju od nekih 300.000 dinara mesečno, na prste jedne ruke se može nabrojati da je reagovala u nekom slučaju. A prolaze vozovi kriminala: Beograd na vodi, Grdelički put toliko puta prepravljan i pretplaćivan, Trg republike, Trg Slavija sa sve pevajućom fontanom od 1,8 miliona evra, novogodišnja plastična jelka od 83.000 evra, avansno plaćanje kalemegdanske gondole, državna kupovina dve televizije, kupovina „Novosti“… I ne oglasi se javna tužiteljka, a u opisu posla piše da je dužna da reaguje na svaki pomen kriminala i korupcije.

„Volimo Francusku, kao što je ona volela nas!“

I u nastavku, povodom 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobija najviše odlikovanje SPC – Orden Svetog Save prvog reda. Od kako se dodeljuje ovaj orden nije bilo značajnije godišnjice. Sveti Sava ima posebno mesto u srpskoj istoriji, da je bio uman i pravdoljubiv, pomiritelj braće, držao se načela svoga oca Svetog Simeona: „Pouči mudrog i zavoleće te, pouči zlog i zamrzeće te!“ Pa kad se u nekoj bližoj budućnosti budu sabirali rezultati i dela, valjda će neko čitati i neke druge novine osim tabloida. Pa tako za svih ovih sedam godina vladavina Vučića, o onim godinama najgoreg ministrovanja po profesionalne srpske medije da se i ne govori, iz ove Srbije se iselilo oko 350.000 uglavnom mladih i stručnih građana. To je više nego za Veliku seobu Srbalja. Učinak odličnika: uništene najvažnije institucije – srpska skupština, pravosuđe, visoko školstvo, kultura… Ono što je najgore za ovo vreme izmenjen je mentalni kod kod srpske nacije. Rijaliti su postali sastavni deo ne samo televizije već celukupnog društvenog života, nenormalno  je postalo normalno! Čak i u nečemu gde nema površnosti i igre slučaja – nauci, dešava se da plagirani doktorat ministra finansija Siniše Malog bude branjen svim sredstvima. I još pride nečuvenim primitivnim i prizemnim uvredama na predstavnike Univerziteta. Svakodnevno, preko svake mere vrši se zamena teza, što je nedopustivo za ljude od integriteta i što logika ne dozvoljava. Najnovije: ništa ne znači što su u Budvi, na privatnoj jahti, razgovarali Milan Radoičić, siva eminencija kosovske zbilje, i Behđet Pacoli, kosovski ministar spoljnih poslova. Kao normalno je da razgovaraju: ali o čemu i kako, a rezultati su poznati. Kako sam predsednik Vučić priznaje na Kosovu nemamo ni metar! Crkveni velikodostojnici, i naravno patrijarh Irinej, trebalo bi da poštuju zavet Svetog Save. A kako kad se predsednik zakleo i na Ustavu i na Miroslavljevom jevanđelju, i ne mali put uhvaćen je u laži. I svaki dan krši Ustav, jer tamo piše da unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije, i takođe da predsednik odražava državno jedinstvo. On to nikako ne čini, jer je podelio Srbiju kao niko pre njega, i niko se tako brutalno nije obrušavao na svoje sugrađane, inače nosioce suverne vlasti po Ustavu, koji drugačije misle. I to sve u Srbiji gde u tom istom Ustavu piše da je to država vladavine prava.

Produkt ove Vučićeve vladavine je i nečuvena podrška radnika fabrike “Milan Blagojević“ iz Lučana direktoru koji je sporazumno priznao svoju krivicu. Ali, njih najmanje 400 došlo je u ivanjički sud ne samo da podržava direktora, već i da vređa porodicu poginulog radnika. A taj direktor ima 75 godina, i već deceniju bi trebalo da je u penziji. Nikad u skorije vreme radnička klasa, u ovom slučaju oružari, nije se bednije ponela. Slično kao podrška Jutki iz Brusa, Vesiću iz Beograda, Simonoviću iz Grocke…

U udžbeniku iz psihologije govori se i o karakteru, o crtama ličnosti, i kako se formira ličnost. I onda ovde zalud škola. Zalud „Gorski vijenac“, dostojanstvo, junaštvo, zalud primeri iz narodne poezije, vojvoda Prijezda, Miloš Obilić, Leonida, Ahilej… Ima svetlih primera na kojima bi trebalo da se vaspitavaju mlađi naraštaji: Stevan Sinđelić, major Gavrilović, Mita Popović kome su Nemci podigli spomenik, a tek Milunka Savić, koja je odlikovana najvišim francuskim odlikovanjima. I kad su joj dodeljivana odlikovanja čitave armije su stajale mirno, i generali, i maršali… E, to je biti dostojan odlikovanja! A ovde se već dugo piše istorija beščašća.

Dragan Eraković

Facebook komentari

Leave A Reply