Kako preživljavamo? Ne znamo…

0

Dragimoji,

planeta na kojoj živimo se našla na ivici katastrofe. Neki moćni su odlučili da zarate Hrišćani i Muhamedanci, a da oni, izmaknuti u stranu, ne učestvujući u ratu i pokoljima, još iz svega toga izađu monstruozno bogati, naoružavajući i jedne i druge… da li iko ovo prepoznaje i uviđa? A stvar je prilično jednostavna. Svetski kapital je kao Minotaur, kome se žrtve moraju svakodnevno prinositi… bilo da je to Volstrit, bilo da je Siti… svejedno je… njima je jedino kapital interesantan, pa makar se merio neviđenim žrtvama i razaranjima. Njima je važno da se kapital oplođuje, uvećava i shodno tome i njihova moć… Ko su oni, pitate se..? Pa lako ih je identifikovati… oni su nosioci svetskog kapitala… i moći… a nisu ni Hrišćani, ni sledbenici Alahovi…

I dok je čovečanstvo pred svojom propašću, kod nas se dešavaju neke vrlo čudne stvari. Može se reći, neverovatne.

Prvo je jedan isfrustrirani tip na „svojim medijima“, prizivao mogućnost državnog udara, preklinjući pri tome Premijera da nikako ne ide u posetu Kini, jer kako reče, ovde će se svašta dešavati… Rekao čovek i ostao živ. Ništa se nije desilo, barem ne da su građani čuli i Premijer se, Bogu hvala, vratio u rodni mu Beograd na vodi, živ i zdrav, oran da odmah otvori 26 km auto-puta na jugu Srbije… To je bilo u subotu… U nedelju je nastao haos. Ružičasti su prekidali svoju Farmu i obaveštavali su nas o tome da je On otišao u policiju da mu ovi uzmu izjavu, pa da je bio na tom svemogućem Poligrafu, pa da je prošao i to testiranje, da bi se onda javili analitičari, političari, javni radnici i svi oni redom su osuđivali sve i svja, pominjući pokušaj destabilizacije, pa i nasilne promene vlasti… Ne znam šta običan čovek da o ovome misli, ali mi se čini da je neko u velikom problemu i da je očigledno nekome sve ovo veoma potrebno… Kome, pitate se? Medijima, sudeći po svemu. Mada, možde ne samo njima… Jedino Mediji imaju vidljive koristi od svega ovoga… Da li su svi ostali na šteti… I to ogromnoj… Pokazaće vreme… Mada nisam siguran… Nešto je krupno u pitanju… Samo šta?

U međuvremenu, Predsednica Skupštine je bila u Teheranu i tamo je demonstrirala neku čudnu modnu kombinaciju… Bila je sva u crnom, računajući tu i maramu koja je otkrivala samo lice… Da li je domaćin to od nje tražio da učini ili ne, ne znam, ali neki od duhovitijih amaterskih analitičara sa društvenih mreža je primetio da joj HIDžAB (tako se ta garderoba zove) odlično stoji i da bi trebalo da ga češće nosi, a neki drugi je opet primetio da je za očekivati da se neki naš muški političar, pre odlaska u posetu istoj zemlji, prvo suneti… ako već nije… a sve da bi bio bliži domaćinu… Svašta… Ali, nije nemoguće, kako nas iskustvo sa Majom uči… moda je čudo…

Predesdnik nam je opet imao svojih pet minuta slave. Naime, prilikom svoje prve posete Zagrebu, dokopao je ljubiti predsednicu Kolindu Grabar Kitarević, i to tako da se ona nije mogla odbraniti… Posmatrači ove scene su pomislili da se snima neki film u kojem zaljubljeni vremešniji momak pokušava da svoju mlađu dragu navede na nešto što ona inače neće… “Ljubi, ljubi, ali glavu ne gubi“… jer ipak, nije izgubio glavu… ostao je samo na TRI, a ponekad mu se dešavalo i DEVET puta… mada, Parada sa Putinom u Beogradu je nešto sasvim drugo, od, recimo, posete starom gradu Zagrebu…

Američki diplomata je pre neki dan postupio baš nediplomatski, kada je rekao da nema ni govora da Amerika posebno podržava Ministricu plavušicu. Bio je vrlo iskren, a to u diplomatiji nije dobro, kada je rekao da „on podržava i radi sa Mihajlovićevom, ali isto tako i sa Ministrima odbrane, spoljnih poslova i drugima“… Joj, baš im nije udelio neke komplimente, šta mislite… I to reče čovek javno… Diplomata…

U Skupštini je konačno usvojen jedan Zakon koji interesuje Narod. Onaj koji ima problem sa nelegalnim objektima. Možda je taj zakon i dobar, ali mi se čini da je dosta nefleksibilan. Recimo, vlasnik skromnog nelegalnog dućana na periferiji, od 10 kvadrata, koji hrani jednu porodicu, tereti se isto kao i onaj mondenski, salonski poslovni prostor od 500 kvadrata u centru grada… Baš nepravično i uvek na štetu sirotinje, a u korist bogatih… 250 hiljadarki za prvi, i za drugi poslovni objekat… nije u redu… Mada, kad malo bolje razmislimo, mi hoćemo da budemo društvo bogatih, zar ne… O drugim falinkama ovog Zakona, neki drugi put, kada krene primena… a tako ga je branio onaj vazduplohov, onaj glavni iz Skupštine, što mu je kolega uvaženi profesor naslovnog prava… Pa dobro, ako je tako, još je sve to i dobro, kako je moglo biti…

I tako, dan po dan, vest po vest, replika po replika, događaj po događaj, neosetno uđosmo u poslednji mesec ove 2015. godine. Najkraći dani. Najduže noći… Mesec snegova i poledica. Mesec grejanja i jače hrane… Mesec koji nas neminovno, htela to vlast ili ne, slagala se opozicija ili ne, sigurno dovodi do Nove godine i podvlačenja još jedne crte… Hoćemo li i za ovu koja odlazi reći da će biti bolja od one koja dolazi… Ne znam, ko veruje Premijeru, zna da će sledeća biti ona prava… evo, penzioneri i ostali zaposleni u javnim službama, sve to već osećaju… Biće bolje… Hoće biti bolje… Sigurno… Samo kad… E to ne znamo… Živi bili pa dočekali…

Sve Vas volim i pozdravljam.

 

PIŠE: ADVOKAT BRANISLAV SEKULOVIĆ

Facebook komentari

Leave A Reply