Kada će nestati divlje deponije

0

PREDIZBORNE AKTIVNOSTI EVROPSKE ZELENE PARTIJA

Šta raditi sa smećem sa divljih deponija kada ih očistite? Ovo pitanje za činovnike predstavlja nerešivu enigmu, a mi u Evropskoj zelenoj partiji kažemo da će primarna i sekundarna selekcija otpada, depozitni sistem naplate kaucije za ambalažu, pojačana reciklaža tekstila i građevinskog otpada, regulisanje pravnog i socijalnog statusa nelegalnih sakupljača sekundarnih sirovina sa otvaranjem 30-40.000 novih radnih mesta u Srbiji i upotreba otpada za proizvodnju električne i toplotne energije dovesti do nestajanja divljih deponija i oslobađanja reka i puteva od stega plastičnih kesa i druge ambalaže za manje od godinu dana. Sve ovo je nemoguće sa postojećim državnim i opštinskim birokratskim aparatima i zato tražimo vašu podršku da stručni ljudi dođu na mesta na kojima se upravlja ovim procesima za dobrobit svih nas. Ovakav sistem bi smanjio i količine otpada koje završavaju na regionalnim deponijama i produžio njihov vek i doneo značajne uštede.

Hajka na smeće Jevremovac.

Zeleni Šapca su, idući u korak sa inovativnim tehnologijama, početkom prošle godine predložili da Šabac uđe u još jedan projekat koji bi smanjio količine biorazgradivog otpada koje završavaju na deponijama. Kompostiranje mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa zelenim otpadom bi Šapcu donelo ogromne novčane uštede. Udeponovanje 6.000 tona zelenog otpada na regionalnoj deponiji košta oko 90.000 evra, a ovlašćeni operater za godišnju produkciju od 6.000 tona mulja gradu Šapcu naplati oko 420.000 evra. Kompostiranjem ovih 12.000 tona dobilo bi se oko 10.000 tona komposta premijum kvaliteta koji bi mogao da se koristi i u proizvodnji hrane i čija tržišna vrednost je oko 300.000 evra. Postrojenje za kompostiranje sa godišnjim kapacitetom od 12.000 tona košta nešto više od 900.000 evra i proizvođač je bio spreman da da povoljne uslove otplate sa grejs periodom jer je Šabac jedini grad u Srbiji gde se to postrojenje trenutno može instalirati. Računica govori da i bez otplate na rate ovakvo postrojenje otplaćuje samo sebe za nešto više od godinu dana. Međutim, sve ovo nije bilo dovoljno gradskim čelnicima u Šapcu da prihvate realizaciju projekta koji bi bio funkcionalan za sedam meseci, doneo ogromnu uštedu i zaradu za gradski budžet, poboljšao stanje javnog zdravlja u gradu i istovremeno zamenio izgradnju planirane “faze mulja” na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda čija realizacija se već godinama odlaže i kojoj je da profunkcioniše potrebno dve godine od početka realizacije. Odbacivanjem ovakvih projekata nikad nećemo dostići savremene trendove u upravljanju komunalnim otpadom. Stalno ćemo primenjivati tehnologije koje su već prevaziđene i nastavićemo da se gušimo u sopstvenom smeću i polako umiremo od brojnih bolesti izazvanih zagađenjem životne sredine.

Hajka na smeće Mala Vranjska

Sopstveno okruženje smo pretvorili u jednu kontinuiranu deponiju. Više nije bitno šta kažu statistike o broju divljih deponija kada u svakom naselju, pored svakog puta i svake reke imate gomile raznovrsnog smeća. Odnos prema sopstvenoj okolini i naše današnje ponašanje će oblikovati budućnost naše dece. Da li će nam deca biti zdrava i živeti u bezbednom ekološkom okruženju zavisi od toga da li ćemo svakom komadu otpada naći novu upotrebnu vrednost i tako sprečiti da nastaju nove i narastaju stare divlje deponije i istovremeno čuvati prirodne resurse od preteranog iskorištavanja. Savremene tehnologije, principi cirkularne ekonomije i ponašanje u skladu sa direktivom “nula otpada” nam daju široku lepezu mogućnosti da to ostvarimo.

Svaka divlja deponija, svako neadekvatno deponovanje otpada na nehigijenskim deponijama neminovno predstavlja veliku zdravstvenu opasnost. Izuzetno negativan uticaj na ljudsko zdravlje nastaje raznošenjem otpada vetrom i od strane ljudi, kao i domaćih i divljih životinja i ptica koje se hrane na deponiji, nekontrolisanim izdvajanjem opasnih koncentracija gasova iz tela deponije, širenjem neprijatnih mirisa, paljenjem otpada i emisijom produkata sagorevanja i nekontrolisanim prodiranjem procednih voda zagađenih na deponiji u podzemne i površinske vode i ugrožavanjem bunara i vodotokova u široj okolini. Zavisno od toga koje vrste otpada se nalaze na divljoj deponiji moguća je pojava različitih vrsta poremećaja zdravlja: urođene anomalije, različite vrste karcinoma, poremećaji imunoloških funkcija, disfunkcije bubrega i jetre, bolesti pluća, neplodnost i razna respiratorna i neurotoksična oštećenja. Znatan broj radnika koji učestvuju u odlaganju otpada se povredi, ali i dece koja, igrajući se, često zalutaju na takva mesta, pa pretrpe različite vrste povreda.

Evropska zelena partija u Šapcu godinama radi na podizanju ekološke svesti stanovništva i uspostavljanju adekvatnih institucionalnih sistema upravljanja otpadom, nadzora nad tim procesom i kažnjavanja neodgovornih pojedinaca i kompanija. Brojna izdanja akcije Hajka na smeće tokom koje je čišćeno nekoliko desetina divljih deponija, a neke i više puta, i organizovanje Festivala ekologije od dece koja su učestvovala stvaraju generacije koje će imati usađen obrazac odgovornog ponašanja prema životnoj sredini i sopstvenom zdravlju. Dok to ne postane preovlađujući način ponašanja potrebno je identifikovati one pojedince i kompanije koji, i pored mnoštva informacija koje nam nauka i istraživanja saopštavaju o štetnom uticaju divljih deponija, i dalje nelegalno i na škodljiv način odlažu otpad i adekvatno ih kazniti.

Na predlog predsednika Evropske zelene partije i Zelenog gradskog odbornika dr Dejana Pavlovića u Skupštini grada Šapca usvojena je u junu 2018. godine odluka o povećanju kazni za nelegalno odlaganje smeća za fizička i pravna lica na maksimalan nivo. Međutim, ova odluka nema efekta ukoliko ne znate na kome treba da je primenite. Da bi odlaganje otpada na divlje deponije moglo biti sankcionisano potrebno je identifikovati one koji to rade. Predlog za postavljanje video nadzora na deponijama u Maloj Vranjskoj i u Kamičkoj bašti na kojima je to veoma lako uraditi i koje su konstantno, i pored ponavljanog čišćenja, zatrpane otpadom predat je u novembru 2018. godine gradonačelniku Šapca u okviru Ekoloških budžetskih smernica za 2019. godinu. Ovaj predlog, kao i brojni drugi značajni za ekološku ravnotežu između prirode i građana, nije realizovan i pored datih obećanja. Nije prihvaćen ni predlog da se pored divljih deponija postave veliki kontejneri i da se bar na taj način deo smeća udeponuje na sanitarnoj regionalnoj deponiji Srem-Mačva. I dalje nesavesni pojedinci i kompanije bezbrižno odlažu svakovrsni otpad na divlje deponije i vrše trajan negativan uticaj na naše zdravlje. Evropska zelena partija obećava da će se ovakvom ponašanju u Šapcu i širom Srbije stati na put i zato je bitno da posle izbora zakazanih za 21. jun što više predstavnika Zelenih bude u lokalnim parlamentima kako bi ovakve odluke mogle da se realizuju. Da je tako bilo u prošlosti grad Šabac nikada ne bi imao nesanitarnu deponiju na 300 metara od centra grada na obali reke i nikad ne bi uništio najbolju lokaciju u gradu. Bez rekultivacije zatvorene stare deponije taj prostor je neupotrebljiv za narednih 30 godina. Na Youtube kanalu Evropska zelena partija možete naći više informacija u snimcima pod nazivom Gradska vlast ne haje što nova Dudara nastaje.

Evropska zelena partija već sada predlaže da se gradi sistem reciklaže bukvalno svake vrste otpada. Tehnologije za to postoje. Svaka od njih donosi uštede u resursima, štiti životno okruženje i štedi novac zdravstvenom sistemu koji onda ima sredstava da se dodatno unapređuje. Na lokalnom nivou brojnim aktivnostima i projektima ćemo davati doprinos ekološki bezbednijem i zdravijem okruženju za nas i našu decu uz pozitivnu ekonomsku računicu i nova radna mesta. Za zdrav život i zdravu ekonomiju zajedno sa prirodom. Podržite nas. Vaša Evropska zelena partija.

Facebook komentari

Leave A Reply