„Iskušenje“ 1. novembra premijerno pred šabačkom publikom

0

Koprodukcija Scene „Maska“ i Šabačkog pozorišta

Predstava koja sigurno neće ostaviti ravnodušnom šabačku publiku, rađena po romanu „Bog, Đavo i ja“ Dragana Marinkovića Francuza, za koju je adaptaciju, režiju i scenografiju uradio Ivan Tomašević, biće odigrana u četvrtak, 1. novembra od 20 sati u Šabačkom pozorištu.

Delo protkano zapitanošću čoveka nad sudbinom, fikcijom, reinkarnacijama, pokušajima da se da odgovor na brojna pitanja koja okupiraju svakog pojedinca, prevedeno na engleski i francuski, već je postavljano na scenu pariskog pozorišta, gde pisac, rodom Šapčanin, živi godinama unazad. Nakon što ih je komad zaintrigirao da ga izvedu i na sceni Malog Pariza, glumci i osnivači Scene „Maska“ Aneta i Ivan Tomašević su, u dogovoru sa autorom, ostali na liniji njegove ideje vodilje i nastalo je „Iskušenje“, adaptacija koja u sebi sadrži elemente komedije, prihvatljivije mentalitetu našeg naroda.

-Mislim da dramatizacija po kojoj se igra u Francuskoj ne bi bila prijemčiva za veliki deo naše publike, pogotovo što nijedno dramsko delo nije apsolutno tragično, postoje neki elementi komedije i obrnuto, kao i u životu. Lepota našeg posla jeste u tome da istražujemo i lovimo te komične elemente u drami u filozofiji, da se pritom ništa ne izgubi od teme, ideje romana, ali da napravimo da to bude prijemčivije za publiku i istinitije- kaže Ivan Tomašević za „Podrinske“ i dodaje da je tokom procesa stvaranja nastalo praktično novo delo, u saradnji sa piscem, jer su navirale nove ideje za scene koje su bile potrebne za razrešenje nekih dramskih situacija.

Kraj kao novi početak

Roman ima dva lika, koja nemaju imena, smeštena u jednom vagonu. Putnik se budi, ustanovi da je sam, a potom sreće mašinovođu koji ga obaveštava da je on umro. Počinje razgovor između njih dvojice, sve vreme mu on objašnjava šta je uradio u životu, šta nije, a trebalo je. On na kraju pita sagovornika da li je on bog, đavo ili neko drugi. Kako objašnjava Tomašević, tek kad su počeli da rade na sceni, kad su se na glumački način suočili sa tekstom, dijalozima, pojedinim kratkim monolozima, shvatili su koliki je to glumački izazov, sa mnogo zamki u tekstu, ne samo iz filozofske i psihološke perspektive, već zbog scena u kojima glumac, recimo, samo sebi postavlja pitanja, koje je trebalo adekvatno rešiti.

U romanu i prvobitnoj dramatizaciji koja se igra u Parizu to je tekst sa dva muška lika, ali, budući da je taj lik plod mašte i uobrazilje, đavo ili bog, Aneta i Ivan su ga predstavili kao člana neke administracije, izvršitelja, ili vozača koji će putnika odvesti na neko određeno mesto.

-Nismo hteli da mu damo polne karakteristike, tako da publika na vreme i od početka prihvati da žena igra taj lik za koji nije uopšte važno da li je muško ili žensko. Isto tako, publika na kraju ostaje u dilemi šta je taj lik. To je dobro za predstavu, da vi možete sami da dođete do zaključka šta je kraj. Ova predstava, pored komičnih elemenata, dovoljnih da se publika malo opusti, ima i elemenata horora, trilera, tako da drži pažnju, što je najvažnije. Zahvalna sam piscu na liku koji je tako uzbudljiv, intrigantan i daje glumcu velike mogućnosti. Pokušala sam da ne igram nikavog đavola, jer to nije baš zahvalno na sceni, ima to nešto od Mefista, ali je lik pozitivan, nije neko ko drugog junaka u predstavi navodi na nešto loše. Možda se to u jednom trenutku učini, ali na kraju ispadne da mu je želeo samo dobro, čovek koji ostane sam uradi nešto što je pokušavao da radi pre dolaska posetioca, tako da vi ne znate da li je on došao sam do tih zaključaka, da li je to sve sanjao i da li je taj drugi lik stvarno bio tu. Kraj kojeg nema u knjizi je novi početak, neću ga otkrivati, ali ima elemente hičkokovskog, intrigantnog- navodi Aneta Tomašević i dodaje da veruje da takve predstave dugo nije bilo, što su i utisci publike koja je do sada imala priliku da je pretpremijerno pogleda.

Ljubav i oproštaj kao težište priče

Pored te teme, koju uslovno nazivamo filozofskom, težište priče je ljubav i oproštaj, kao i odnos sina prema ocu i oca prema sinu.

-To je nešto što svi mi nosimo u duši, bez obzira na to da li su nam roditelji još živi, uvek se pitamo da li smo im dovoljno puta rekli da ih volimo, da li smo sposobni da razumemo neke njihove postupke i oni naše. Mislim da je najveća filozofija u svemu ovome ta životna filozofija, ono sa čim se svako bori- kakav sam roditelj i kakvo sam dete bio ili bila. Reinkarnacija je sve što nam padne na pamet u ovom životu, šta će biti posle, ali ono što nas muči u ovom životu mi prenesemo, verovatno, ako to postoji, i dalje. Mislim da se vrlo tiče ljudi uopšte i njihovog života danas- smatra Tomaševićeva.

Dragan Marinković Francuz, autor knjige „Bog, Đavo i ja“, po kojoj je predstava rađena, sa nestrpljenjem i velikim poverenjem u glumački tandem iščekuje premijeru.

-Nisam se mešao u proces rada na predstavi, samo mi je bilo važno da ideja vodilja bude zadržana od početka do kraja. Ivanu sam dao potpunu slobodu i prepustio mu da komad osmisli kako smatra da treba. Bio je izazov da se delo koje jeste filozofsko postavi na scenu, ali sve je upotpunjeno dozom humora, koje mu je dalo novu dimenziju- podvlači Marinković, koji će nakon predstave knjigu po kojoj je rađena potpisivati i prodavati.

Adaptaciju, režiju i scenografiju radio je Ivan Tomašević, igraju Aneta i Ivan Tomašević, kostimograf je Selena Tomašević, kompozitor Goran Ljubanić. Majstor tona je Dušan Simić, majstor svetla Radivoj Kostadinović, sufler inspicijent Zorica Stevanović, tehnički šef Mihajlo Brezina. Premijera je zakazana za četvrtak, 1. novembar u Šabačkom pozorištu, a prva repriza za 13. novembar u 20 sati. Pokrovitelj predstave rađene u koprodukciji Scene „Maska“ i Šabačkog pozorišta je Grad Šabac.

Dragana Dimitrijević

 

Facebook komentari

Leave A Reply