Imamo elektromrežu za 22. vek

0

Šef Mesne kancelarije u Sovljaku Srbislav Mijić za „Podrinske“

Sovljak, naselje u opštini Bogatić, sada ima oko 600, a prema sećanju šefa Mesne kancelarije Srbislava Mijića, pre skoro četiri decenije, brojao je 1.000 stanovnika. On kaže da mladi uglavnom odlaze iz tog mesta, te da retko ko ostaje sa planovima da tu zasnuje porodicu. Poneko se povede za početničkim entuzijazmom, ali, kad vidi da tokom vremena ne ide kako je zamislio, traži druga rešenja. Stanovnici se pretežno bave klasičnom poljoprivredom, zemljoradnjom, stočarstvom i pomalo povrtarstvom. Interesantno je da ovo selo ima dva voćara sa respektabilnim površinama za naše domete. Po merama ukrupnjavanja i akcijama koje su sprovođene ovde, poput komasacije, prosečno domaćinstvo ima tri hektara i 30- 40 ari obradive površine.

dscf7605Selo ima četvororazrednu osnovnu školu, mesnu kancelariju, zemljoradničku zadrugu koja nije ugašena, ali ne funkcioniše u potpunosti i značajan kulturni objekat po kome je prepoznatljivo i van granica zemlje- Etno park Sovljak, svojevrstan etno kompleks kojim je od prošlosti otrgnut delić stare Mačve, autentično dvorište sa okućnicom, staro više od stotinu godina. Tu je i nekoliko prodavnica mešovite robe koje podmiruju potrebe stanovnika, zanatske radnje- mehaničari za održavanje automobila, bela tehnika, izrada nameštaja. Dom kulture je zapušten i njegova sudbina je neizvesna.

-Imamo planove za rekonstrukciju, postoje i idejna rešenja. Lokalna zajednica u budžetu ima svoj program prioriteta. Mislim da smo mi kao naseljeno mesto sa malo stanovnika u velikom problemu zbog toga, iako smo na tranzitnom putu, za lokalno područje, od Šapca, preko Bogatića, ka Crnoj Bari, ka ušću Drine u Savu itd. Mi smo na nekih šest kilometara od naše opštine, sa kvalitetnom putnom infrastrukturom, elektromrežom, internetom, ali mali smo i ne investiraju u nas- kaže Mijić.

On dodaje da fudbalski klub okuplja značajan broj mladih i postiže dobre rezultate. Univerzalni teren za male sportove u sastavu školskog dvorišta je posebna atrakcija za selo ali, u slučaju neodržavanja, brzo se zapusti. Po značajnom ulaganju u održavanje atarskih puteva ovaj kraj prednjači u opštini Bogatić.

-Imamo oko hiljadu hektara obradive površine, svaka njiva ima dva pristupačna uređena puta koji su funkcionalni i zimi i leti. U pojačanje kapaciteta električne mreže smo ulagali svojevremeno značajna sredstva. Imamo tri trafostanice za ovo područje koje opslužuju 225 domaćinstava i možemo reći da nam je ta mreža za 22. vek. Skoro svaka kuća ima fiksni telefon, a imamo i nekoliko internet provajdera- ističe šef Mesne kancelarije.

Zemljoradnička zadruga nije ugašena, ali ne funkcioniše u skladu sa ciljem svog osnivanja. To, kaže, nije slučaj samo u ovom selu, već i u mnogo većim, zbog sistemskih problema koji nisu mogli biti prevaziđeni. Nekada su domaćinstva koja proizvode tržišne viškove plasirala preko opšte zemljoradničke zadruge. Zadruga nedostaje i mogla bi da se aktivira uz malo ulaganja.

-U perspektivi će zadruga opstati, možda će se promeniti terminologija te organizacije. Koliko znam, Zakon o zemljoradničkim zadrugama usvojen je od strane republičke Skupštine. Mislim da će transmisija do našeg lokalnog područja na neki način učiniti da vidimo kakav je to novi sistem organizovanja u skladu sa evropskim propisima- smatra on.

Govoreći o položaju mladih, Mijić kaže da svako vreme donosi neka svoja obeležja koja su vrlo karakterisitčna i u kojima mladi „plivaju“. Ono što ohrabruje je evidentno postojanje intelektualnih resursa.

-Ako se mladi školuju, ako su u prilici da spoznaju šire vidike iz oblasti obrazovanja, privređivanja, rada, kretanja kroz društvo, svet, onda možda imamo neku šansu. Mi smo ipak tu, na šest kilometara od Bogatića, centra naše opštine, šest kilometara od reke Drine, blizu nam je i autoput, blizu nam je, na kraju krajeva, i glavni grad države. U Americi, otmena gospoda žive 100 kilometara od prestonice. Tešim se, mi smo 100 km od Beograda, pa možda ćemo imati neku šansu. Uz poboljšanje veza i putne infrastrukture, vreme će učiniti da nam ništa ne bude daleko- naveo je Mijić.

U budućnosti, on smatra, mladi bi trebali da koriste iskustva drugih i prate savremene tendencije. Nekad je bio sistem da domaćinstva tržišni višak koji proizvedu ponude prvo posredniku- zemljoradničkoj zadruzi, koja je bila spona između banke, kupaca, prodavaca, fabrike đubriva, semenskih kuća, instituta itd. Kad dođe vreme, podvuče se crta i namiri dug. Poljoprivrednik funkciniše, zasniva novu proizvodnju i svi imaju interesa u tom lancu odnosa.

-Međutim, sada su malo pokidane te veze i ima nekih institucija koje se bore, ali jedna moćna kuća za celo područje opštine nekako se još uvek ne razume. Jednog dana, biće brazda „od Mitrovice o Loznice“. To znači da će ceo taj kompleks zemlje raditi kombinat, zadruga ili tajkun, koji će da zaseje jednu vrstu kulture u skladu sa nekim svojim, državnim interesima ili šire. Mnogi ljudi koji sada rade smatraju da je surovi kapitalizam problem, pa nemamo dovoljno saznanja, i pored mogućnosti, da rešimo dilemu da li je dobro ukrupniti posed i udružiti se, pa da se zaseje u polju od 200 hektara jedna kultura, kako bi se dobio nekakav profit. To je pitanje, ali možda će tako biti jednog dana- zaključuje Mijić.

D.Dimitrijević

Leave A Reply