Diskretni šarm diktature

0

RIJALITI SRBIJA

– Kako je proteklo putovanje, šefe?, umilnim glasom nedoprcane svrake priupita Ana (Brnabić premijerka, valjda).

– Ne pitaj Anči. Užas. Onaj klipan, kopilot, fasovao koronu baš pred polazak pa sam morao sam i da uzletim (što mu nije bilo teško jer to stvarno voli) i da letim sve do Beograda i onda i da sletim („ko visoko leti-nisko pada“). Baš sam se namučio ali poznato je da sam ja spreman na svaku žrtvu za moj narod.

– Ali, doneli ste respiratore jel’ da?, opet se oglasi Anica bez kabanice.

– Nego šta. Sam sam ih utovario u avion, sam ih istovario i podelio gde treba. Sutra ću to sve isto ali zvanično da uradim pred kamerama. Nego, Bebo! (poziva svog glavnog stručnjaka za propagandu i jedenje govana Bebu Popovića) kako stojimo sa rejtingom danas? Nisam stigao da pogledam istraživanja javnog mnjenja od sinoć, izgiboh od posla, ne znam gde mi je glava.

– Raste, šefe. Rejting stalno raste. Ako nastavimo ovim tempom izjednačićemo se sa Kim Džong Unom do kraja nedelje.

– Bravo. To se traži. Da li je Nebojša (Krstić, bivši idol a sada Vučićev korisni idiot) na svom radnom mestu na televiziji Pink od rane zore do posleponoćnog programa?

– Jeste šefe, spremno odgovori savetnica za medije i omalovažavanje profesinalnih novinara gospođa Vasiljević. Sve je pod kontrolom, ovaj kao i obično prekoviše sere i tako.

– A Goca (Uzelac Gordana, najveća Vučićeva dupeuvlakačica među novinarima) i Draganče (Dragan J. Vučićević, najveći debil među Vučićevim novinarima) jel’ biju iz svih oružja po opoziciji, stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima?

– Oni su na prvoj liniji fronta, predsedniče. A istovremeno i na mrtvoj straži.

– U redu. Idem ja sad da odspavam celih dva i po minuta pa posle sastanak kod mene. Neka dođe celokupna bulumenta, bez izuzetaka.

Nakon cirka tri minuta i bi sastanak kod Njegovog antivirusnog visočanstva. Aca gleda ekipu svojih najbližih mamlaza, oni gledaju u pod, traže kontaktne leće šta li.

–E, pa da vidimo šta smo to imali ovih koronskih dana, junaci. Stefanoviću, ti prvi.

– Pa šefe, moj izveštaj ste dobili, tu sve lepo piše. Zatvorenici, to jest građani, su bili mirni i uglavnom poslušni (osim one nesnosne buke koju su pojedinci pravili svako veče u 20h i 5 minuta), one koji su kršili neustavna pravila neustavno uvedenog vanrednog stanja i policijskog časa odmah šaljemo u Jovanjicu! Sav onaj organski paradajiz ostao nezbrinut zbog nedostatka radne snage usled ove pandemije a o marihuani i da ne govorim. A što se tiče onih bezobraznih novinara iz tajkunskih medija za njih smo pripremili specijalne apartmane u Zabeli (he, he, apartmane), izdeklamova kao pesmicu ministar policije i lažni doktor nauka Nebojša, ljubi ga tata Branko, Stefanović.

– OK. Dragi moj Predraže (obraća se epidemiologu, potpukovniku visoko pozicioniranom u Visokom dupetu, dr Konu), jesi li ti preneo građanima dobre vesti, moju poruku o ublažavanju drakonskih mera izolacije i koliko ih volim i tako to?

– Jesam, šefe. Sam sebe sam iznenadio koliko sam bio optimističan  u vezi daljeg postupanja sa kovidom-19. Sve ide po planu, do polovine maja možete komotno ukinuti vanredno stanje i da se predizborna kampanja nastavi (čuj mene nastavi-kao da je uopšte i prestajala) pa onda, božezdravlja, izbori krajem juna ili početkom jula, ubedljiva pobeda (Vaša naravno) i sve tako kako ste Vi to lepo osmislili.

– Bravo, Predraže. A ti Gašiću, jesi li osim što si u izolaciji lepio pločice u kupatilu stigao i da malko, onako usput i slučajno, prisluškuješ moje političke protivnike, a?

– Jesam, , šefe, nego šta, spremno odgovara direktor BIA Bratislav Gašić. Ali i oni samo pričaju o koroni, karantinu, o testovima i vakcinama. Bože sačuvaj, kao da nisu normalni.

– Dobro, nastavi ti samo da slušaš, već će neko od njih bubnuti nešto o državnom udaru ili tome slično. A ti Željko (gleda u pravcu Željka Mitrovića svog školskog druga i vlasnika ružičaste televizije i dežurnog naprednjačkog imbecila) pronađe li, majke ti, još neki lek protiv ovog virusa u poslednjih 24 sata?

– Kako da ne, šefe. Od juče do danas sam patentirao novih 136 izuma koji će, da izvineš na izrazu, jebati kevu ovoj koroni. I podelio sam vizira po celoj Srbiji ne zna im se broj. I svi direktori bolnica su predamnom stajali u stavu mirno baš kao što si Ti naredio.

– Kad reče naredio. Je li, Vuline, kako nam je vojska, pričaju li o skraćenju, čime se bave u ovom ratu protiv nevidljivog neprijatelja u kome svo ono novo naoružanje, oni silni helikopteri, avioni, kamioni, na koje smo spucali grdne pare pa nismo imali za zaštitu medicinara, neće trebati ni za suvu šljivu?

– Stanje redovno, vrhovni komandante, uz vojnički pozdrav i u uniformi odbeglog iz Kovina odgovori Aleksandar Vulin, ministar za odbranu i zaštitu. Veliki broj vojnika je zaražen i u izolaciji su a ostal sui na borbenim položajima tražeći sopstvenu guzicu. Što se mene lično tiče, sada i ubuduće, staraću se i služim narodu!

– Naravno da služiš (za zajebanciju i podsmeh, pomisli u sebi Vrhovni). Za sada bi to bilo sve. Pazite mi penzionere kada izađu da se šetkaju onih velikih sat vremena svaki bogovetni dan, nemoj da se grupišu i udaljavaju od mesta prebivališta, mogu da se izgube, zlo i naopako. Oni moraju da budu u punoj formi na dan izbora. Mali, (obraća se ministru finansija, za malo doktoru nauka, Siniši Malom) kada ćeš mojim podanicima da podeliš onih sto evrića svakom punoletno građaninu i građanki koji se jave na onaj uvek zauzeti telefon, što im ja dajem odvajajući od svojih usta?

– U junu, šefe. Ali, razmišljao sam da možda ne bi bila loša ideja da im se uz glasački listić uruči kao bonus tih sto evra, tako bismo imali dobitak – dva u jedan.

– Razmotriću tu ideju, zvuči interesantno. Ajd sad, svako na svoj radni zadatak. A ja odoh da odigram partiju šaha, preko Skajpa, sa mojim bratom Si Đinpingom i da još malo usavršim svoj, kako mi i Si priznaje, sjajan kineski (jezik). I da ne zaboravim : budite pozitivni. Budite uvek pozitivni!

Dragan Karalazić

Facebook komentari

Leave A Reply