Popust015

Centar Šapca i poznati Šapčani VII deo

0

Posle nekoliko godina kancelarija FK „Mačva“ iz Karađorđeve ulice preselila se u Masarikovu ulicu gde je nekada bila kafana „Beli krst“. Kafana „Beli krst“ bila je prizemna zgrada sa velikim dvorištem gde je bilo nekoliko zidanih prostorija. Po preseljenju mačvinih prostorija u Masarikovu ulicu sekretar Braca Čavić Kamila razrešen je dužnosti sekretara FK „Mačve“ a na mesto sekretara postavljen je gospodin Petar Kujundžić. Do promene sekretara kluba došlo je, jer se Braca Čavić Kamila oženio sa ćerkom poznatog šabačkog doktora Đure Ostojića, Svetlanom Cecom Ostojić i posle ženidbe odselio se u Rijeku. Druga ćerka dr Đure Ostojića, Gordana, udala se za poznatog Šapčanina Nikolu Čvorića Rojmana. Nikola Rojman imao je u to vreme privatnu  kamenorezačku radnju i ako je završio Šabačku gimnaziju. U Karađorđevoj ulici u hotelu „Zeleni venac“ bila je posle II svetskog rata prva šabačka radio stanica, a glavni spiker bio je Šapčanin Bogdan Knežić Dasina. Od centra Šapca do pozorišta, na stubovima, bili su postavljeni zvučnici, preko kojih su se građani obaveštavali o važnim događajima u gradu. Sećam se 50-ih godina 20-og veka kada je FK „Mačva“ bila član prve savezne lige u konkurenciji sa čuvenim timovima FK „C Zvezda“ i FK „Partizanom“, FK „Vojvodinom“ i drugim čuvenim jugoslovenskim fudbalskim klubovima, FK „Zvezda“ igrala je u N. Sadu prvenstvenu fudbalsku utakmicu protiv FK „Vojvodine“. U timu FK „Vojvodine“ igrali su čuveni fudbaleri Vujadin Boškov, T. Veselinović, S. Milovanov, Krstić I i II, Rajkov, Zvezda je pobedila „Vojvodinu“ sa rezultatom (6:0). U narednom kolu „Mačva“ je po rasporedu takmičenja igrala utakmicu u Beogradu protiv FK „Zvezde“. Celu nedelju pre odigravanja utakmice sa FK „C. Zvezda“ u Šapcu se pričalo da će FK „Mačva“ tu utakmicu izgubiti katastofalnim rezultatom. Na dan odigravanja te utakmice preko radio stanice Šabac i radio Beograda bio je obezbeđen prenos utakmice. Radio reporter koji je prenosio tu utakmicu bio je naš sugrađanin, u to vreme najpoznatiji sportski radio reporter Radivoje – Raća Marković. Zbog prenosa utakmice preko zvučnika, Karađorđeva ulica bila je preplavljena građanima koji su nestrpljivo očekivali prenos utakmice. Raća je tako maestralno dočarao tok utakmice a krajnji rezultat je bio pobeda „Mačve“ (2:1). Na toj utakmici FK „Zvezda“ je igrala u sastavu: Lovrić, Kašanin, Stanković, Palfi, Đurđević. Đajić, Ognjanov, Mitić, Tomašević, Takač i Vukosavljević (Bane Jarac). Po mom mišljenju to je bio jedan od najboljih sastava „C. Zvezde“.

Mačvini „zlatni dečaci“ koji su tada pobedili „C. Zvezdu“ ušli su u istoriju šabačkog i jugoslovenskog fudbala. Od tih „zlatnih“ mačvinih igrača ostali su: Miroslav Milutinović Šonda, Svetozar Jurišić Baća, Dimitrije Stefanović Diša i Petrović Mališa koji živi u Beogradu. Gledajući film „Montevideo“ žao mi je što su ove šabačke legende fudbala koje sam naveo zaboravljene od matičnog kluba „Mačva“ a zaslužuju da budu doživotni počasni članovi uprave FK „Mačva“.

U Karađorđevoj ulici na mestu gde se nalazila porušena kuća Ilije Popovića Spirinovca pa sve do mesta gde se sada nalazi zgrada opštinskog suda bile su kuće, radnje i prodavnice poznatih Šapčana. Od rušenja tog dela starog Šapca prošlo je pet decenija i više, pa u ovom tekstu možda tačno neću navesti mesto gde su se nalazile. Pošto sve pišem po sećanju možda ću neku kuću i vlasnika propustiti. U tom delu porušenih kuća nalazila se kuća poznatog profesora podrinske-učiteljske škole Kaje Savića, koji je predavao matematiku u toj školi, a škola se nalazila u Masarikovoj ulici gde je sada zgrada muzičke škole. Profesor Kaja Savić potsećao je po izgledu na profeosra istorije „Šešir-profesora Vujića“. Uvek doteran po tadašnjoj modi, veoma stručan matematičar, za vreme letnjeg raspusta pripremao je učenike iz drugih šabačkih srednjih škola. Za popravni ispit koji se u to vreme održavao samo u jednom ispitnom roku avgusta meseca. Živeo je u Karađorđevoj ulici sa porodicom: suprugom, ćerkom Jelisavetom i sinom Batom, sve do rušenja kuća u tom delu starog Šapca.

U to vreme u Karađorđevoj ulici nalazile su se dve poslastičarnice: jedna u zgradi bioskopa „Pariza“ a vlasnik je bio Marko, a druga poslastičarnica nalazila se preko puta. Vlasnik te poslastičarnice bio je čuveni poslastičar Goranac – Asan. Kod poslastičara Asana bio je veliki izbor raznih kolača, sladoleda, sudžuka, halve od ćetena, i bele halve sa orasima a od pića imao je bozu, limunadu a posebno piće bio je „špricer“ koji se sastojao od boze i limunade. Iza Asanove poslastičarnice bila je starim građanima šapca poznata apoteka i kuća farmaceuta Laze lazića. Sve te porušene kuće kojih više odavno nema imale su velika dvorišta koja su se protezala sve do Benske bare, sve dok Benska bara nije nasuta peskom iz reke Save. Ostala dvorišta porušenih kuća bila su dužine kao i dvorište apotekara Laze Lazića. Vlasnici tih porušenih kuća imali su u svojim dvorištima posađene razne vrste voća, cveća, čak je bilo i mediteranskog ukrasnog drveća i cveća.

U tom dvorištu apotekara Laze Lazića stanovale su dve sestre, koje su pohađale šabačku gimnaziju, jedna se zvala Olga, a druga Danka. Olga se udala za poznatog Šapčanina Luna Jagerovića, rođenog brata čuvenog šabačkog boksera Pavla-Paje Jagerovića. A Dankin suprug bio je, takođe, poznati Šapčanin Kurtović. Inače Olga i Danka su rodom iz Lipničkog šora.U tom delu starog Šapca nalazila se časovničarska radnja gospodina Ilije Druljina, koji je na mačvinom igralištu prvi postavio semafor i veliki sat da bi pokazivao rezultat i vreme trajanja prvog i drugog poluvremena utakmice. Inače gospodin Ilija bio je strastveni navijač FK „Mačva“ a sa porodicom, suprugom Savetom i četiri ćerke Danicom, Jelicom, Zlatom i Verom živeo je u uliici Vlade Jovanovića (Rabadžiluku).

U porušenom delu grada Karađorđeve ulice imali su kuću, još pre Velikog rata, poznata šabačka porodica Škulić. Otac porodice Cale Škulić, sin Brana ćerka Marija i supruga Bosa. Porodica Škulić bila je vrlo obrazovana, imućna i sportski nastrojena. Brana Škulić bio je vrsni novinar a posebna perokupacija bilo mu je sportsko novinarstvo, po uzoru na našeg sugrađanina sportskog novinara Radivoja Raću Markovića. Brana je bio u srećnom braku sa suprugom Polkom. Imali su sina Jovana Lola koji je bio veoma sportski nastrojen. Lole je voleo sve sportove a posebno sportove na vodi, posebno je obožavao plivanje. Branina supruga Polka živi u Valjevu. Ćerka Marija završila je Šabačku gimnaziju školske 1952/53 i posle toga arhitekturu u Beogradu. Marija je bila sportski građena, aktivno se bavila sportom, a najveća ljubav od sportova bilo joj je plivanje, pa je u to vreme bila jedna od najboljih plivačica u Šapcu. U sećanju na Branu ostala mi je prva sportska šabačka „Čivijada“ koja je održana 1968. na njegovu inicijativu i gospodina Bode Markovića sina Radivoja Raće Markovića i moje malenkosti. Osnovali smo prvi ženski fudbalski klub „Čivijašice -1968“ god. U tom periodu u Srbiji je bilo 3 ženska fudbalska kluba: u Zemunu, u Nišu i u Šapcu.

Te 1968. godine odigrana je u Šapcu prva ženska fudbalska utakmica između ekipe iz Zemuna i „Čivijašica – 1968“. Šapčanke su pobedile ekipu Zemunki pred velikim brojem gledalaca, što su obeležili mnogi tada dnevni i nedeljni listovi. Na toj „Čivijadi“ u ulici Gospodar Jevremovoj (M. Tita) organizovali smo ispred Rankovića apoteke prvenstvo Šapca u žongliranju. Kao gost koji je učestvovao u žongliranju van konkurencije bio je najbolji žongler tadašnje Jugoslavije Žigić. Prvo mesto od žonglera Šapca osvojio je Đoka Cvetković i dobio je nagradu tranzistor u obliku fudbalske lopte. Pored toga nas trojica organizovali smo prvenstvo u tablanetu između Valjeva i Šapca. Takmičenje je održano u bašti „Zeleni venac“. Valjevci su doputovali autobusom na kojem je pisalo: „Čivija“ je stvar tehnike a „podvala“ stvar razuma.“ Inače od prve šabačke i sportske „Čivijade“ prošlo je 47 godina, a u septembru mesecu 2016. godine biće punih 48 godina „Čivijade“. Svake godine lokalni novinari pišu o „Čivijadi“ i izdaju čak i knjige, što je vrlo pohvalno, ali nigde u tim tekstovima nema imena osnivača prve sportske „Čivijade“ od 1968. god. Verovatno novinari koji objavljuju tekstove o „Čivijadi“ bili su vrlo mladi pa je prirodno da se ne sećaju, ali u medijima postoji dokumentacija o tome. Iako je ženski FK „Čivijašica-1968“ bila na prvoj, naslovnoj strani jugoslovenskog sportskog lista „Sport i svet“, fotografija u boji. Novinari, tekstopisci „Čivijade“, verovatno čekaju jubilarnu pedestogodišnjicu, tada će se zainteresovati i objaviti ko su bili pokretači i osnivači prve sportske „Čivijade“!? Možda!

Od kuće Škulića prema sada zgradi Opštinskog susa stanovao je Boba Kovačević u dvorištu gde je bilo više stanara. Boba je u Šabac, u FK „Mačvu“, došao iz FK „Naša krila“ iz Zemuna. Klub FK „Naša krila“ takmičio se u saveznoj ligi tadašnje Jugoslavije. Pored FK „Naših krila“ u saveznoj ligi bio je i FK „Mornar“ iz Splita. Timovi FK „Naša krila“ i „Mornar“ bili su vojni timovi, sastavljeni od vrhunskih fudbalera Jugoslavije koji su bili na odsluženju vojnog roka u JNA. U Saveznoj ligi FK „Mornar“ u Splitu je pobedio „Mačvu“ (6:0) Tada u ekipi FK „Mornar“-a igrao je igrač FK „Mačve“ Vaclav Lukić Fašika.

P.S. Ove kolumne su autentične, poklanjam ih čitaocima lista i porodicama da se poznata lica u Šapcu ne zaborave, jer mnogo njih više nema!

-NASTAVIĆE SE –

 

Pavle Pavlović, Paja „Labud“

prof. fiz. vasp. u penziji

 

Leave A Reply