Biciklom do Srbije po nove ideje, šabački Park nauke kao inspiracija

1

Michael Gregory, profesor nauke u Parizu, u poseti Šapcu

Na neobično putovanje biciklom zemljama Evrope sa vrlo konkretnim ciljem, da upozna kolege, Michael Gregory, poreklom Kanađanin, profesor nauke u školi Ecole Jeannine Manuel Paris u Parizu, krenuo je 16. septembra. Na svom Jutjub kanalu „My Favourite Experiments“ (Moji omiljeni eksperimenti) sa učenicima i svim ljubiteljima nauke nesebično deli znanje i svoja iskustva. Prošle srede i četvrtka boravio je u Šapcu, ujedno i drugi put u Srbiji, budući da je još 2018. organizovao svoju prvu biciklističku rutu.

U Srbiji nastavnici spremni da uče jedni od drugih

-Najpre sam organizovao putovanje biciklom u Kanadi, gde sam odrastao, 2017.godine. Zatim sam prošle godine odlučio da putujem kroz čak dvadeset zemalja Evrope i to je prvi put da sam prošao kroz tako mnogo različitih država za tako kratko vreme. Bicikl sam odabrao, jer je najjeftinije sredstvo prevoza, ne moram da plaćam autobuske, vozne ili avionske karte. Poneo sam šator i prvu polovinu puta uglavnom sam noću kampovao. Sad je malo hladnije vreme, pa uglavnom odsedam u hostelima i motelima. Naravno, uvek se trudim da se u zemlji u kojoj boravim prvo raspitam da li je bezbedno i uobičajeno da se tu kampuje, ali do sada nisam imao neprijatna iskustva, ljudi su mnogo srdačni i gostoprimljivi- kaže za „Podrinske“ Michael Gregory, ali priznaje da, zbog manjka vremena, jedan deo puta mora da koristi avionski prevoz.

Predaje nauku u dvojezičnoj školi, gde su pola dece Francuzi, a druga polovina iz 60- 70 različitih zemalja. Najčešći maternji jezik je engleski, ali ima mnogo korejskih, italijanskih, španskih, nemačkih i kineskih učenika, kao i Amerikanaca, Kanađana, Iraca, Rusa, a do sada nije sreo učenike iz Srbije, što ne znači da ih nema.

-Škola je posebna zato što je poluprivatna, dvojezična i internacionalna, a osnovna radi odvojeno od srednje škole. Imamo dva kampusa za manju decu, koja čak nisu u istoj zgradi. Ja sam zadužen za poseban program za nadarenu decu, ali i decu koja imaju problem da komuniciraju- objašnjava Gregory.

Kako kaže, to da li će nauka biti teška ili dosadna za učenje umnogome zavisi od nastavnika.

-Mnogo dece zaista voli nauku i veoma im je interesantna. Važan deo učenja nije samo ono što radite u učionici, već da mislite o tome što ste radili posle, ne zato što vam je rečeno da morate nešto pročitati ili uraditi određen zadatak, već zato što ste zainteresovani za to, stalno sebi postavljate pitanja u vezi sa tim i pokušavate to da shvatite. Moj cilj je da navedem učenike ili bilo koga sa kim stupim u komunikaciju da misle o stvarima i kako one funkcionišu i, što je najvažnije, zadajem im domaći da pokušaju da ponove ili pokažu ono što su naučili drugim ljudima- svojim roditeljima, rođacima, prijateljima i da im to objasne tako da bude interesantno. Kada to postignu, smatram da sam uspeo kao predavač- naglašava on i dodaje da se kao Kanađanin, sticajem okolnosti našao u Parizu, budući da mu je ponuđen posao profesora.

Najpre je razmišljao da li da ga prihvati, jer je imao druge planove, prvenstveno da putuje, ali mu se na kraju toliko dopalo, da je odlučio da ostane. Svoj san o putovanjima ipak je na neki način spojio sa profesijom.

-Ovogodišnju rutu sam planirao tako da se ponovo vratim u Srbiju i to mi je bio glavni cilj. Prošle godine sam vozio bicikl kroz 20 zemalja u Evropi, uzeo sam dve- tri nedelje slobodno u školi, ali uvek sam bio u žurbi da stignem s jednog mesta na drugo. Dva omiljena mesta kroz koja sam išao su bila Španija i Srbija, jer sam tu doživeo veoma interesantna iskustva u vezi sa učenjem nauke. U Španiji sam upoznao mnogo više univerzitetskih profesora, oni imaju mrežu profesora i nastavnika koji su zainteresovani za ulaganje u eksperimente, idem tamo na konferenciju u novembru i vrlo se radujem tome. U Srbiji takođe ima dobrih eksperimenata, ali me posebno iznenadilo što sam pronašao nastavnike spremne da uče jedni od drugih i rade jedni sa drugima, što je moj cilj. Na osnovu svega što sam video, tvrdim da je Srbija u tom pogledu spremnosti nastavnika da vrednuju svoje kolege, pokušavaju da uče jedni od drugih i upoznaju se, najdominantnija- smatra Gregory.

Šabac nezaobilazna stanica

Prvi nastavnik iz Srbije kojeg je upoznao u Cernu prošlog leta je Marinko Petković iz Novog Sada.

-Kada sam putovao biciklom u ovom delu Evrope rekao je da definitivno moram da dođem u Srbiju i Novi Sad, da će me povezati sa nastavnicima širom zemlje. Bio sam u njegovoj laboratoriji, pokazao mi je mapu Srbije i uputio me gde sve treba da dođem. Pošto nisam imao vremena za sve, znao sam da će Srbija biti moje odredište i ove godine. Međutim, previše sam se zadržao u nekim drugim mestima. Plan je bio da vozim bicikl vrlo brzo kroz Francusku, Švajcarsku i Italiju. Za Srbiju imam još nedelju dana, a došao sam iz Bosne. Bio sam u Tuzli, gde sam obišao četiri škole i zadržao se duže nego što sam planirao. Šabac je prvi grad u koji sam došao, a prošle godine sam bio najpre na severu vaše zemlje- ističe on.

Poseta gradu na Savi nije mogla da prođe bez obilaska Centra za stručno usavršavanje i Parka nauke, kroz koji ga je provela profesorka fizike mr Tatjana Marković Topalović. Šabac mu se dopao, već je čuo da je grad prvina i tu viziju budućnosti prepoznao je, kaže, upravo posmatrajući instalacije u dvorištu Centra.

-Park nauke je sjajan, Tanja mi je objasnila da se zgrada koristi za stručno usavršavanje nastavnika i da oni dolaze da uče i upoznaju se, i, iako to nije glavni cilj, dobijaju ideje jedni od drugih. Park nauke je sagrađen da bi nastavnicima dao podsticaj da naprave malu verziju toga u svojoj školi. Podsetio me na projekat koji sam radio pre nekoliko godina, ali u laboratoriji, da pomognem učenicima da naprave mali muzej nauke. Sad mislim o takvoj verziji napolju, na otvorenom i inspiriše me da to uradim. Ako hoćeš da kvalitet parka nauke bude najbolji mogući, potrebne su ti najbolje ideje, učenici, ponekad im sugerieš ideje, a krajnji rezultat je najvažniji- a to je da učenici uče radeći. Moram da se povučem i pustim učenike da to urade, iako nekad ne ispadne tako dobro kao što sam zamišljao- navodi Gregory i dodaje da ponovo nije ostavio dovoljno vremena za obilazak Srbije.

Već u četvrtak se zaputio u Novi Sad, a odatle u Beograd, na aerodrom, kako bi stigao na vreme da se vrati predavanjima 29. oktobra. Kako ističe, 2017. godine je prestao da drži pun fond časova, radi povremeno, kako bi ostavio sebi vremena da uči i radi izvan učionice, kao i da stečeno znanje deli.

-Oduševljava me kako ovde ljudi povezuju. Borko Petrović iz Paraćina je pokrenuo projekat, okuplja ljude iz Srbije, ali i bivših jugoslovenskih republika, da se upoznaju. Retko je u Francuskoj da se nastavnici međusobno pohvale, a ovde se i to dešava- zaključuje Gregory i dodaje da planira da dovede učenike u Srbiju, da obiđu Park nauke u Šapcu, ali da će tada ceo put preći koristeći uobičajena sredstva transporta za takve destinacije.

U šali kaže da je jedan od razloga što putuje sam upravo taj što se ljudi retko odlučuju na takav, avanturistički način putovanja, jer im iziskuje previše vremena i energije. Istovremeno, u mestima koja posećuje, upravo zbog neobičnog prevoznog sredstva, privlači veliku pažnju meštana, koji su uvek prijateljski nastrojeni i radoznali da sa njim razgovaraju, što putovanje čini dodatno zanimljivim.

Dragana Dimitrijević

Više o profesoru nauke iz Pariza možete pogledati na njegovom Jutjub kanalu putem sledećeg linka:

https://www.youtube.com/channel/UCMe-A386b87kIo84Draukdg/playlists

 

 

Facebook komentari

Discussion1 коментар

  1. Pingback: Prvi korak do ostavernja cilja „NASTAVNICI za NASTAVNIKE“ - Živojin Mišić

Leave A Reply