Bahati gospodari siromašnih podanika

0

SRBIJA POSLE IZBORA…

I dok se danima smenjuju redovi pred bankama za sto evra, približavaju se i izbori. Za mnoge neće biti iznenađenje da će ostati ista naprednjačka vlast, zapravo oličena u liku jednog čoveka. S druge strane iako deluje kao pijano rasipanje bogatstvom, a sam Vučić reče da para ima, neće trebati dugo vremena da dođu pravi računi na naplatu. Elem, tih stotinu evra po punoletnom građaninu, daje se zapravo biraču, a koštalo je basnoslovno skupo jer će samo za kamatu otići nešto manje od pola milijarde evra. Pri tom je bahata vlast odbila pomoć Evropske unije kao i zaduženja kod MMF, u ukupoj vrednosti od dve milijarde evra. I tu bi kamata bila jedan odsto. Ali, da ne bi polagali račune stranim monetarnim institucijama  država, odnosno vlast, uzela je zajam sa 3,1 a neki kažu i 3,3 odsto kamate. Pod maskom da se pomogne građanima zbog izbora se ušlo u tu preskupu avanturu, i, nažalost, nije jedina… Malo se zaboravilo da je za fiskalnu stabilnost uzeto nekih desetak milijardi evra kredita, a posle dolaze kineski, ruski, azarbejdžanski i ini krediti.  Posle svega, po nekim računicama ozbiljnijih ekonomista, dug Srbije  premašiće 30 milijardi evra, na BDP od 50 miijardi evra. Nije mnogo u odnosu na SAD, koja duguje približno svom BDP od 20.000 milijrdi dolara, ili  Italijanima čiji dug je veći od BDP, ili  Japana… Ali, Srbija je siromašna država, među tri na samom dnu Evrope. I još u toj predizbornoj kampanji ne odustaje se od 900 evra plate do 2025. godine, sa sadašnjih 500. Preamibiciozno i za dokazanog manipulatora na državnom vrhu! Navodno, Srbija će imati najbrži rast, ali se zaboravlja da će velike ekonomije kao Nemačka, Francuska, Italija imati pad od desetak odsto. A to su nam najvažniji ekonoimski partneri, koji čine tri četvrtine razmene. Kad jedan Folksvagen sa  deset miliona automobila ima problema sa proizvodnjom, kad Reno planira zatvaranje šest fabrika, a to su najrpofitabilnije grane, šta tek očekivati od nekih naših proizvođača autodelova i druge industrije. Stabilnosti dinara umnogome doprinele su i dotacije naših iseljenika, sa više od tri milijarde evra. Nešto se neće baš toliko više truditi dijaspora kad je predsednik Vučić priznao silnu grešku „što je dozvolio da se gastarbrajteri vrate u zemlju i donesu koronu“. No, ekonomska politika nije vrlina ove Vlade, a monetarna je u rukama dokazanog plagijatora. Pa se tako bezrazložno daje šakom i kapom stranim investitorima, na stotine miliona evra, u sektorima koji neće doprineti razvoju zemlje, a konkurišu i u povlašćenijem su položaju od domaćih privrednika. Iako niskoprofitabilna, poljoprivreda je značajan deo srpske ekonomije, sa desetak odsto učešća u BDP. Ali, ovde se država postavila maćehinski, smanjila je ionako niske subvencije tri puta, na ništavnih četiri hiljade dinara po hektaru. A druge subvencije, za stočartsvo, na primer, kasne i po godinu dana.

U ovom gotovo pijanom zaduživanju Srbija će itekako pomoći ekonomskog džina – Kinu. Ne samo zbog kredita, koji imaju veću kamatu od transparentnih finansijskih tržišta, nego im se rentabilni poslovi daju u ruke. Najviše na auotputevima, mostovima, centralama, a posebna priča je brza pruga do Budimpešte. Radove izvode kineske kompanije, a podizvođači su naše građevinske firme koje rade za mrvice. Zaboravilo se da su nekada moćne srpske firme gradile Đerdap, Mratinje, Zvornik, prugu Beograd-Bar, auto-puteve u Africi, velike brane, među njima i ona na Pjuri, bolnice po Iraku, vodotornjeve po Kuvajtu… Kao da inženjeri više nisu inženjeri, nego da su sve naprečac zaboravili. U toj silnoj zaboravnosti propuštaju se velike šanse, a kasnije se skupo plaćaju. Tak, na primer, pre raspada SFRJ je nuđeno da uđe u Evropsku uniju uz pomoć od tri milijarde maraka, a od SAD čak šest milijardi dolara.  Pre Poljske, Mađarske, Čehoslovačke… Primera radi samo sadašnja Slovačka, sa pet miliona stanovnika, ima BDP kao svih pet država Zapadnog Balkana. Drugi, ređe spominjani primer,  je posao sa američkim patnerima o izvozu trenažnog aviona “super galeba“, vredan 50 milijardi dolara. Građani su odabrali drugačije, male, nacionalne države koje i dana danas ne predstavljaju bitniju geografsku i političku tačku na mapi Evrope. Posle ovih šansi jasno je ko su večiti gubitnici. I toj i takvoj siromašnoj Srbiji na vlasti su beskrupulozni državni poslenici, često bliski i mafijaškim krugovima. A najposle tu su i državni činovnici prskupo plaćeni za posao koji nikako ne rade. Na primer državna tužiteljka Zagorka Dolovac, sa platom i drugim prinadležnostima od oko 200-300.000 dinara. A prošli su silni vozovi kriminala: Krušik, Beograd na vodi, Jovanjica, retsoran na Kpaoniku… Tu su i 15 velečasnih sudija Ustavnog suda sa platicama od dvestotinak pa i više hiljada dinara, a da se ne oglašavaju da su živi. Pa kad ne radi policija, tužilaštvo, sudstvo, onda i kriminal cveta do metastaze. Posle, naravno, nema povratka. I od građanina, po Ustavu nosioca suvereniteta – dakle najviše vlasti, do podanika je sunovrat svih vrednosti i ljudskog dostojanstva.

Dragan Eraković

Facebook komentari

Leave A Reply