Vučić opet u svojoj omiljenoj ulozi šahiste:

U jednom od svojih mnogobrojnih televizijskih nastupa, održanom u petak 17. decembra na Pinku, Aleksandar Vučić ponovo je pokazao da je nedostojan predsedničke funkcije, ali i istorijskog trenutka u kome se Srbija nalazi. On je, po ko zna koji put igrajući dvostruku ulogu žrtve i spasioca, obećavao narodu kule i gradove, napadao funkcionere koje je sam postavio, i davao značaj marginalnim prozapadnim „opozicionarima“.

Po oprobanom receptu, Vučić je izigravao učitelja voditelju, ali i građanima, pokušavajući da tablama, tabelama, grafikonima, brojkama i pokazivačima prikrije činjenicu da je sam odgovoran za kolaps energetskog sistema, ali i da gomilom drugih tema marginalizuje najvažniju – referendum o promenama Ustava, zakazan za 16. januar.

Predsednik SNS obećao je da će Milorad Grčić, nezakoniti vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, dati ostavku, priznajući njegovu, ali ne i sopstvenu odgovornost u urušavanju ovog životno i strateški važnog javnog preduzeća, budući da je Grčić bio njegov izbor.

Međutim, još je zanimljivije to što Vučić nije tražio ostavku od potpredsednice Vlade Srbije i ministarke energetike i rudarstva Zorane Mihajlović, iako je mediji pod njegovom kontrolom stalno prozivaju i napadaju.

To, međutim, samo govori o tome da je ta vrsta „kritike“ rezervisana samo za glasače SNS koji još uvek misle da im je predsednik patriota, da se on zaista pita o bitnim stvarima i da će se rešiti u narodu nepopularne ministarke.

Činjenica je, međutim, da je Zorana Mihajlović u SNS došla kao globalistički kadar, koji je zanat pekao uz Miroljuba Labusa i druge predstavnike bankarskog korporatizma, te je jasno da će dotična politički i energetski nadživeti Grčića.

Mediji su pisali o sukobu Grčića (a zapravo Vučić koji se iza njega krije) i njegove resorne ministarke, a sada je već jasno da je pobedu odnela članica Trilateralne komisije, koja je, kao i predsednica vlade Ana Brnabić, direktni igrač globalista u vrhu naše vlasti.

Imajući to u vidu, a pogotovo u trenutku kada je Evropska unija otvorila sa Srbijom i poglavlje koje se tiče navodno zaštite životne sredine, a u stvari tzv. Zelene agende, Pokret Živim za Srbiju izražava zabrinutost da sledi dalje urušavanje našeg elektroenergetskog sistema, koje bi na kraju moglo da dovede do njegove privatizacije.

Jer, nesporna nesposobnost i nekompetentnost još uvek aktuelnog rukovodioca EPS, kao i njegovog eventualnog naslednika, može da posluži kao izgovor da ovaj sistem u državnom vlasništvu nije funkcionalan, što je razrađena šema globalista za otimanje resursa suverenih država.

Ta suverenost upravo treba, po nalogu EU i zapadnih sila, da nam bude oduzeta na referendumu 16. januara, čemu moramo reći odlučno NE. Ako se izborimo za svoju suverenost, nećemo više imati ni marionetskog predsednika koji nas ubeđuje da živimo u zlatnom dobu, hvali se putevima, prugama, hramovima i mostovima napravljenim od naših para, a pogotovo rastom plata, od kojih sve manje toga možemo da kupimo.

To što je predsednik rekao da bi NE na referendumu otežalo naš put ka EU, upravo je pokazatelj da treba da odbijemo da nam sudije i tužioci čija udruženja sponzorišu Soroš i slični „filantropi“ biraju sami sebe. Pokret Živim za Srbiju smatra da naša država nema nikakav interes da ide u globalističku tvorevinu kakva je EU, pa eto nam dobre prilike da se od nje udaljimo.

Da bismo napredovali i u ekonomskom i u svakom drugom smislu, ne smemo ni pokloniti ni prodati našu suverenost. Upravo zato je Pokret Živim za Srbiju, zajedno sa drugim rodoljubivim političkim opcijama, potpisao Deklaraciju suverenista, a prvi ispit koji ćemo zajedno položiti biće 16. januara.

Recimo NE ustavnim promenama, a time i svim nepristojnim ponudama globalista, ali i Vučićevim lažnim obećanjima.

Pokret Živim za Srbiju