Šta to radi Više javno tužilaštvo u Beogradu?!
I dok su leto i godišnji odmori u punom jeku od državnih intitucija vredno radi predsednik države, ali svoju predizbornu kampanju, i Više tužilaštvo u Beogradu. Ali, ne onako kako bi trebalo, u interesu javosti i na opštu polzu naroda. Pa se tako predsednik izreče o parazitima u tuđem taboru koji rabe državnu platu, a on, gle, trideset i više godina krcka li krcka državne resurse.
A Srbija je ovakva kakva je – nimalo za utehu i ponos. Više javno tužilaštvo, pod upravom Nenada Stefanovića, izgleda radi u korist baš ovakve vlasti, a ne po pravlima struke i podnete zakletve. Najsvežiji slučaj je posle obelodanjivanja lista “Danas“ kako to Stefanović ispituje optuženog za ubistvo na Senjaku, u četiri oka, uz kaficu i kiflice, kao dva dobra druga. Na to on samo izjavi da je po zakonu, niti šta objasni niti demantuje. Džentlmenima se veruje na reč, ali ovde se radi o javnosti, i javnom interesu, i za to on prima platu.
A od javnosti nema ništa u ovakvom srpskom tužilaštvu, počev od Zagorke Dolovac, vrhovne javne tužiteljek, da joj se čuo glas samo jednom, a ni Stefanović nije bolji, jedino se pojavio pred novinarima nakon tragedije u „Ribnikaru“. Možda bi bilo bolje da se izbriše onaj predznak „javno“, jer izgleda mnogo toga je tajno. Barem se u holivudskim filmovima može videti šta to i kako rade tužioci, ne zaklanjanju se nemuštim i zakasnelim saopštenjima, niti izbegavaju novinare. Štaviše javnost je njima najbolji saveznik.
Šta tek reći za istragu ubistva na Senjaku, dobrano aljkavo urađenu jer je restoran “27“ nije bio zatvoren po počinjenom kriminalnom delu, a mnogo kasnije nalaze se neke nove čaure, i pri tom su u nizu davana kontradiktorna saopštenja. Kao rezultat, iz predmeta je izdvojen načelnik beogradske policije Veselin Milić. Ali se zato promptno izdaje nalog za hapšenje i poternica za novinarem i vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem.
I opet se ponovo vraća slučaj tzv. zvučnog topa, od 15. marta prošle godine, gde se proganjaju oni koji šire priču o tome, a sam slučaj nije istražen kako treba. Uostalom postoje nedvosmisleni dokazi da je „nešto“ upotrebljeno, da se masa od nekoliko hiljada ljudi naglo razdvojila, da su se njihale grane na drveću, da je na stotine njih potražilo lekarsku pomoć…
I gle, Višem javnom tužilaštvu ni na pamet ne pada da pozove urednika TV „Informer“ Dragana Vučićevića kao i advokata Đukanovića da objasne kako to u direktnom prenosu seire uz jasnu poruku “duni vetre malo preko jetre“.
U ove radinosti Višeg javnog tužilaštva je i optužnica za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ponovo je odbačena, a čudno za profesiju da ono mesno nije nadležno za to, i da bi time trebalo da se bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal.
U korpu „bisera“ spadaju i optužnice za prebijanje studenata FDU, što je dovelo do studentskog protesta i svakako da predstavlja slučaj „prvog reda“ za javnost; „očinski odnos“ prema ženi koja je pregazila studentkinju na Novom Beogradu; uplitanje u slučaj hrabre policajke Katarine Petrović u Valjevu, ali još nema optužnice za slučaj „Krušik“, a ne zna se ni šta je sa optužnicom za Banjsku.
Javno se ćuti o slučaju prijave protiv Marka Krička, prebijanja studenata i građana pred Pravnim fakultetom u Beogradu, i brojnim drugim slučajevima prebijanja i kidnapovanjima. Ali se zato pokazala izuzetna revnost i pojavljivanje pred novinarima za zaplenu u Rektoratu Beogradskog univerziteta, kao i brojnim slučajevima neosnovanih optužbi za napad na ustvani poredak ili službeno lice. Mnogo toga protiv zakona i struke, da bi bilo slučajno zbog neznanja. I oni koji bi morali da se time pozabave članovi Visokog saveta tužilaštva, mudro ćute, a dovoljno govori i to da je u izbore u VST bila umešana i BIA.
Bilo kako bilo, ovo tužilaštvo pokazalo se kao privesak vlasti, za selektivnim pristupom, neznanjem ili namernim neznanjem, a jedna od osnovnih odrednica je ta tužioci moraju biti nepristrasni. Kad sve ovo prođe, a proći će, za neko bolje društvo potrebna je i lustracija, za činjenje ili nečinjenje u državnim poslovima.
Dragan Eraković
