RO za socijalna pitanja SRBIJA CENTRA argumentuje
Evropska Unija ne postavlja striktne zahteve u pogledu standarda u oblasti socijalne zaštite jer države članice imaju različit ekonomski kapacitet i različite modele solidarnosti zasnovane na nacionalnim kulturama. Ipak, nizom uredbi i povelja definisani su minimalni standardi zaštite radnih i socijalnih prava koje zemlje članice integrišu u svoje zakonodavstvo.
Pridruživanje Evropskoj uniji građanima Srbije donelo bi veću socijalnu sigurnost, usklađivanje minimalnih standarda pomoći sa evropskim prosekom i bolji pristup socijalnim uslugama u lokalnim zajednicama.
Punopravno članstvo u EU donosi konkretne koristi za različite grupe građana:
- Finansijska podrška kroz Evropski socijalni fond (ESF+)
- Veći budžet za najugroženije: Srbija bi dobila pristup fondu iz kojeg se izdvajaju milijarde evra za smanjenje siromaštva. To obezbeđuje stabilnije i veće iznose za novčanu socijalnu pomoć, dečije dodatke i podršku nezaposlenima.
- Finansiranje lokalnih usluga: Umesto da lokalne samouprave same finansiraju servise iz skromnih budžeta, fondovi EU trajno bi pokrivali troškove usluga poput gerontodomaćica, narodnih kuhinja i dnevnih boravaka za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju.
- Prava i zaštita osoba sa invaliditetom (OSI)
- Deinstitucionalizacija: EU snažno insistira na prelasku sa domskog smeštaja na život u zajednici. Građani sa invaliditetom bi dobili sistemski rešeno pravo na personalnu asistenciju, stanovanje uz podršku i inkluzivno obrazovanje.
- Obavezno zapošljavanje: Stroži evropski zakoni garantuju uklanjanje diskriminacije na tržištu rada, što znači više subvencija i prilika za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
- Koordinacija sistema socijalne sigurnosti
- Prenosivost penzija i doprinosa: Građani Srbije koji su radili u inostranstvu (ili obrnuto) imaju garantovano pravo da im se radni staž iz bilo koje zemlje članice EU automatski sabira i priznaje za penziju, bez komplikovane birokratije.
- Socijalna zaštita tokom boravka u EU: U slučaju nezaposlenosti ili potrebe za socijalnom pomoći dok borave u drugoj zemlji članici, građani Srbije bi imali jednaka prava kao i državljani te zemlje.
