Verujemo da je za promenu vladara potrebno prethodno promeniti izbore, a za promenu izbora prethodno promeniti vladare. Tako je trenutno kod nas. Mislim i da nismo jedini. Vrtimo se u začaranom krugu. Ne možemo da promenimo vladare na ovakvim izborima, ni izbore sa ovakvim vladarima. Na pitanje kako iz začaranog kruga izaći, jedan od mogućih odgovora je – poštenjem. Da nije sledeće rečenice:
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!„Život nikada nije pošten, ali pošto je većina nepoštena – to nam odgovara.” (Oskar Vajld)
Rečenica ide u prilog pretpostavke da nismo jedini, mada to i nije baš velika uteha.
Promena svesti jednog naroda je proces čije trajanje se ne može lako predvideti. Mnogo je faktora koji utiču povoljno ili nepovoljno, izgleda više je ovih drugih. Zažmurimo i pretpostavimo da su pošteni izbori kod nas mogući. Njihov ishod morali bi prihvatiti, ma kakav bio, uvažavajući pretpostavku da je demokratija najmanje loše rešenje od trenutno postojećih. Ili se odseliti. Ovo su mnogi već učinili, ili imaju nameru, ne upuštajući se u mudrovanja da li su pošteni i slobodni izbori mogući ili ne. Mi ostali, izgleda više se bavimo traženjem krivca za život koji živimo, nego organizovanjem zajedništva koje bi nas odvelo u neka bolja vremena. Svima koji nisu zadovoljni, ideja vodilja trebalo bi da je okupljanje oko onoga u čemu se slažu, a to je valjda borba za slobodne i poštene izbore, zanemarujući razlike u detaljima. Kada do tih izbora dođe, onda insistirati na detaljima, tražeći u njima podršku birača. Da li ćemo, na nekim budućim izborima, kao uvek do sada, birati manje zlo ili, za promenu, veće dobro, ostaje da vidimo.
Siniša Mozetić
