Sve češće čujem kako Vukovu diploma treba ukinuti.
Liči mi na čuveno “Bostonsko pijenje čaja” , ili, još bolje, na noja koji je, našavši se u nezavidnoj situaciji, hitro zagnjurio glavu u pesak. Što dublje.
Neki su đaci pravi odlikaši.
Poštujući važeće kriterijume ocenjivanja, ( i ne čineći ništa više, a ni njihovi roditelji), imaju sve petice. Pored toga, marljivim i uspešnim učešćem u vannastavnim aktivnostima, oni skupljaju bodove za titulu – učenik genaracije. (Dešavalo se da ovu titulu podele dva učenika. Ipak nikada i nikome nije palo na pamet da je devalvira, delivši je neograničeno ).
Naravno, uvek ima i onih malo drukčijih odlikaša.
U prvom polugodištu prvog razreda novopečeni srednjoškolac ima jednu četvorku. Ostalo su, naravno, petice. Neke i malko “izboksovane”, ali su petice. Samo ta jedna četvorka. Kod nekog… .Može to da se sredi i srećom uvek se nađe neko da na vreme reaguje. A tu je u krajnjem slučaju i odeljenjsko veće. Čija je poslednja, dete treba da bude vukovac. Bio(la) je i u osnovnoj. I pored nekih malih problema, takav je život. Ništa ne ide uvek baš tako lako.
Pa i da nije tako, i da sve đačke petice sijaju punim sjajem – na Olimpijadu dođu najbolji iz celog sveta, a postoje samo tri medalje.
Verovatno je sve rečeno tačno, ipak čitalac strpljivo očekuje odgovor na pitanje:
Nisam čarobnjak, a ni za ukidanje Vukove diplome.
Izneću samo neka početna razmišljanja.
Kriterijumi za dobijanje odlične ocene treba da su univerzalni, potpuno jasni, konkretni i lako primenljivi. Da li je to trenutno tako – upitati stručna veća i Ministarstvo. Primena valjanih i univerzalnih kriterijuma maksimalno kontrolisana. Tu sigurno pomaže uvođenje već pomenutih državnih testova.
Ono: ” Petica, da bude vukovac”, se briše. Zauvek!
Konačno, u školi se dodeljuju samo zlatna, srebrna i bronzana Vukova diploma.
Ostali dobijaju specijalne diplome za izuzetan uspeh u pojedinom ili grupi predmeta.