Epidemije koje su menjale svet
Najveće epidemije i pandemije u istoriji drastično su menjale demografsku sliku sveta i tok civilizacije. Epidemija označava neobično često pojavljivanje jedne bolesti u jednoj populaciji. Reč je nastala od grčkih reči “epi” (“preko”) i “demos” (“narod”). Epidemije koje prelaze državne ili čak kontinentalne granice nazivaju se pandemije. Ova reč dolazi od grčkih reči “pan” (“svi”) i “demos” (“narod”).
Smatra se da su najsmrtonosnije epidemije u istoriji bile:
Atinska kuga, izbila je 430. p. n. e., u periodu druge godine Peloponeskog rata, u Atini u staroj Grčkoj, dok je grad bio pod opsadom Spartanaca. Reč je o još uvek neidentifikovanoj bolesti (iako se najčešće sugeriše da je u pitanju bio trbušni tifus) koja je usmrtila oko četvrtine vojnika i građana Atine, uključujući i čuvenog Periklea. Neki istoričari smatraju je zaslužnom za kraj Zlatnog doba Atine, odnosno poraz tog grada u Peloponeskom ratu. Smatra se da je od nje umrlo 100.000 ljudi
Antoninijeva kuga, bila je epidemija zarazne bolesti koja je pogodila Rimsko carstvo u periodu od 165. do 180. godine. Istoričari medicine smatraju da je epidemija izazvana velikim ili malim boginjama. Bolest su u Rimsko carstvo preneli vojnici koji su se borili u ratu protiv Partijskog carstva na Bliskom istoku i odnela je oko 5 miliona ljudi.
Justinijanova kuga, predstavlja prvu potvrđenu epidemiju bubonske kuge u istoriji. Započela je u Egiptu, pa se proširila na Carigrad gde je, prema vizantijskom hroničaru Prokopiju, na vrhuncu ubijala 10.000 ljudi dnevno. Tela su morala da se pale, jer su ljudi umirali prebrzo da bi mogli da se sahranjuju. Smatra se da je bilo između 30 i 50 miliona umrlih
“Crna smrt“ ili druga velika pandemija kuge dogodila se nekih 800 godina posle Justinijanove, usmrtivši oko 50 miliona Evropljana samo između 1347. i 1351. godine.
Bila je prva u ciklusu evropskih epidemija kuga koje su se nastavile do 19. veka. U tom je periodu zabeleženo preko 100 epidemija kuga u Evropi, bolesti koja je za to vreme, procenjuje se, ubila 200 miliona ljudi.
Mišja groznica ili hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom je infektivna bolest koja nastaje usled infekcije hanta virusom. Najveća epdemija ove bolesti izbila je u Meksiku u periodu 1545. i 1548. i još jednom 1576. godine usmrtivši 5 do 15 miliona ljudi što je u tom trenutku bilo oko 80% stanovništva te države.
Velike boginje – 1492-1974. godine su jako zarazna bolest svojstvena čoveku koju izazivaju dve vrste virusa variole – Variola vera major i Variola vera minor. Ova bolest je ubijala više od 400.000 Evropljana svake godine sve do XVIII veka. U XX veku usmrtila je od 300 do 500.000 ljudi. Epidemija je izbila i u Jugoslaviji 1972. a poslednji slučajevi zabeleženi su u Indiji 1974. godine.
Kolera – prva pandemija 1817-1823. godine. Veruje se da je zaraženi pirinač u Indiji pokrenuo prvu pandemiju kolere. Kolera je dugo mučila stanovnike obala Ganga. Međutim, 1817. britanske trupe raširile su bolest širom Indije. Bolest se iz tih područje širila trgovačkim putevima u Rusiju i zapadnu Europu i dalje u Severnu Ameriku.
Do sada je zabeleženo sedam pandemija i nekoliko izbijanja: 1816-1826, 1829-1851, 1852-1860, 1863-1875, 1881-1896, 1899-1923. i 1961-1970ih za sve to vreme ubivši više od 4 miliona ljudi širom sveta. Bolest je i dalje aktivna, naročito u Aziji.
Španska groznica – 1918-1920 je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata i u tri talasa se širila planetom. Pandemija je počela u Kini i Japanu i proširila se sve do Rusije, Evrope i severne Amerike. Za šest meseci stigla je do svih kontinenata sem Antarktika. Prema novijim procenama, trećina svetske populacije je bila inficirana što je oko 500 miliona ljudi. Umrlo je oko 75 miliona ljudi.
Tuberkuloza je prisutna još od davnina. Najranije dokazano otkriće “mikobakterije tuberkuloze“ odnosi se na ostatke bizona koji su stari više od 17.000 godina. Skeletni ostaci pokazuju da je praistorijski čovek (40. vek p. n. e.) imao tuberkulozu.
Dugo se smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, ali je to mišljenje u poslednje vreme drastično promenjeno. Svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi, što čini tuberkulozu najsmrtonosnijom zaraznom bolešću danas posle side.
Sida, od 1981 do danas je polno prenosiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom HIV. Reč je o virusu koji napada imuni sistem, zbog čega organizam nije u stanju da se brani ni od najmanjih infekcija. Od pojave ovog oboljenja, početkom 60-ih, pa zaključno sa 2008. godinom u svetu je bilo zaraženo ukupno oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi. Oko 770.000 ljudi u svetu umrlo je prošle godine od bolesti vezanih za sidu, a procena je da je 2019. na svetu bilo oko 38 miliona inficiranih virusom HIV-a.
Korona virus (SARS-CoV-2) je respiratorni virus koji izaziva bolest COVID-19. Prenosi se kapljičnim putem sa osobe na osobu, a simptomi mogu varirati od blage prehlade do teških respiratornih infekcija i upale pluća. Od početka pandemije, registrovano je preko 775 miliona obolelih i više od 7 miliona smrtnih ishoda na globalnom nivou.
“Kolegijum”, je virus ovog vremena koji je, poslednjih godina, nezadrživo počeo da se širi Srbijom. Nije direktno opasan po život ali značajno utiče na Mentalnu higijenu i značajno remeti skup svakodnevnih svesnih navika i mera koje preduzimamo kako bismo očuvali stabilnost, sprečili pojavu psihičkih poremećaja i unapredili opšte blagostanje da bi održali zdrav um.
Ovaj virus prouzrokuje brojne mentalne bolesti koje utiču na zdravstveno stanje, onih koji se njime inficiraju, i remeti im funkcije mozga, utičući na mišljenje, emocije, raspoloženje, i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. I uništava karakterne osobine poput: dobrote, plemenitosti, empatije, skromnosti, ljudskosti a podstiče mržnju, zlobu, zavist, netolerantnost, pohlepu, poniznost…
Posledica je dnevno-političkog i informativnog programa koji se emituje na televiziji sa nacionalnom frekfencijom a klonira na brojnim lokalnim televizijama. Direktno utiče na populaciju labilnog mentalnog stanja, skromnog obrazovanja, naivne lakomislene, povodljive, potkupljive, pohlepne, pa se pretpostavlja da, u Srbiji, ovim virusom ima oko dva miliona “zaraženih”.
Prenosioci virusa su neodgovorne i nesavesne osobe, bez empatije i saosećajnosti, neiskrene, nepravične, netolerantne ličnosti sa velikom dozom sebičnosti koju nose u sebi sa izraženom agresivnošću, zapanjujućom moći manipulacije, koje koriste obmane i skrivene motive radi ostvarivanja lične koristi, a pri tome imaju negativan stav prema tuđem uspehu i sreći pa su opterećeni zavišću i ljubomorom. To su, uglavno, podanici, u ovom vremenu se predstavljaju kao lojalisti, koji su potčinjeni vlasti, vladaru ili državi.
Zanimljivo je da virus napada sve slojeve društva: od onih akademskih i obrazovanih osoba, preko novinara do onog najprimitivnijed sloja društva pa će, samim tim, i borba sa ovim virusom biti duga i teška.
Na svu sreću brzom i pravovremenom reakcijom Vlade susedne republike sprečeno je da ova epidemija preraste u pandemiju jer su na vreme prepoznali štetu po njihovo stanovništvo pa su ga na vreme “izolovali”!?
Ivan Kovačević
U susret „Čivijadi“
Šabačka čivijada je tradicionalna kulturno-turistička manifestacija posvećena humoru i satiri koja se u Šapcu održava svakog septembra još od 1968. godine, neposredno pred Malogospojinski vašar. Glavni program obuhvata izbor predsednika Čivijaške republike, satirične konkurse i međunarodni karneval.
Međutim, kako naprednjačka vlast nezadrživo gasi sve tradicionalne, gradske, manifestacije poput „Pozorišno proleće“, „Ruže Lipolista“, ŠLF…, a i „plivački maraton“ je na „aparatima“ postoji bojazan da ova sudbina zadesi i „Čivijadu“.
Zato ovaj tekst ima isključivo za cilj da podseti Šapčane da “Belosvetski vašar humora i satire” mora da opstane jer on odslikava duh Šapčana i njihovu spremnost na šalu i doskočicu, kako na tuđi tako i na sopstveni račun.
