Gotovo da se na prste mogu nabrojati organizacije i društva u užem, pa i širem okruženju, koje ovakvom strašću i istrajnošću obeležavaju i svetkuju Vidovdan, kao što to čine članovi Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ sa Mišara polja širokoga. To potvrđuje i Vidovdanska akademija, odavanjem počasti Karađorđu, mišarskim junacima i svim borcima za slobodu Srbije. Priređena je i Muzejska postavka Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“. A članovi Kluba penzionera iz Šapca upotpunili su kulturno-umetnički program u znak ovog istorijskog, verskog i državnog praznika.
Mnogi prelomni događaji su se zbili baš na Vidovdan. Godine 1389. na Kosovu polju ugrađeni su temelji srpskog življa do nebeskih visina. Godine 1914. u Sarajevu iskazan je zov i vapaj za slobodom i pravdom, pesmom sužnjih dok umiru, da bi živeli u večnosti. Tu su i Versajski mirovni ugovor iz 1919, pa Vidovdanski ustav 1921, Rezolucija inforbiroa 1948, Proboj koridora 1992. godine… Nažalost, u smutnom dobu otimanja srpske grude, bilo je i izroda isporukom svoga predsednika NATO dželatima.
Vidovdanskim skupom idemo u susret obeležavanja dve stotine dvadeset godina od Boja na Mišaru, jedne od najvećih pobeda srpskih ustanika u Prvom srpskog ustanku. Ovekovečene epom Filipa Višnjića, pa nebrojanim zapisima i besedama hroničara, istoričara, književnika, pesnika, slikara… o hrabrosti, junaštvu, požrtvovanju i borbi za slobodu. Čuvamo tradiciju, lekovitu za naciju. Nadahnuti snagom i svešću o sopstvenim vrednostima i posebnostima.
Nakon stogodišnjice od podizanja Spomenika Karađorđu i mišarskim junacima, povodom 220 godina od Boja na Mišaru, ove, 2026. godine, potekla je voda iz prvog novog spomen obeležja – česme. Đacima i turistima, pokraj ovih znamenja, za osviženje i dodatne časove istorije, kako o Vidovdanu, tako i o Boju na Mišaru.
- juna (uoči Vidovdana) 2026. na Mišaru
Dragoslav Mićić