Da li opozicioni odbornici treba da učestvuju u radu Skupštine grada Šapca i zašto?
Na kraju Skupština grada Šapca je oteta građanima, kao i čitav grad. U takvim uslovima, čini mi se, izlišno je pitati zašto nema opozicije na zasedanjima. Institucije ove zemlje još uvek nisu dale sve odgovore na pitanja i tužbe koje smo podneli. Samim tim za nas je ovakva skupština nezakonita, a u nezakonitim radnjama ne možemo učestvovati.
Grad je talac novih vlasti koji se u najvećoj meri bave svojim političkim protivnicima, pozivaju nas da uđemo u Skupštinu, pa potom, da ne uđemo…i tako… vreme prolazi, a oni od nas ne dobijaju željno očekivani legitimitet. Mi im ga ne možemo ni dati, a to i ne želimo. Nije ni moralno ni normalno podržati bilo šta nezakonito.
Gradska skupština tako postaje mesto za igrokaze vladajuće koalicije, jednako kao i Republički parlament. Slušamo neuke naturščike koji izgovaraju naučene i naručene tekstove otužnog sadržaja.
Ne vidimo rad, niti neku inicijativu. Grad propada, sve je prljaviji, zapušteniji. A, kroz njega defiluju ministri hvaleći se i šepureći se nad poslednjim ulovom. Oni ne vide ni Šabac ni Šapčane, vide samo lovinu i apsolutnu vlast.
U takvoj atmosferi nema ni razgovora ni pregovora, niti konstruktivnih predloga i rasprave. Nema ničega. SNS i njihovi partneri su u potpunosti ukinuli demokratiju i slobodu u našem gradu. Obesmislili su postojanje institucija, pa i Skupštine grada.
Postoje različiti vidovi borbe protiv toga. To što ne ulazimo u nezakonitu Skupštinu, ne znači da se ne borimo za interese svih koji su glasali za našu listu. Nažalost, ta borba je ,trenutno, vaninstitucionalna, zato što institucije ne postoje. Ali najiskrenije verujem da će se sloboda vrlo brzo vratiti u naš grad. Da ćemo nastaviti tamo gde smo stali prošle godine.
Ovakvi totalitarni i represivni režimi nisu održivi. Nemoguće je da opstane bilo šta što se bazično zasniva na sili i nasilju. Mora da se uruši.