Vladimir Mirković iz Tabanovića za „Podrinske“
Vladimir Mirković studira stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i na porodičnom imanju u Tabanoviću živi sa majkom, ocem i sestrom, koja je takođe student. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva, čije je održavanje osnovni izvor prihoda za porodicu, a zajedničko opredeljenje su im ratarstvo i stočarstvo. Imaju oko 30 goveda, 25 krmača i od 250 do 300 tovnih svinja. Profit im je izuzetno mali, budući da im je teško da idu u korak sa većim, pa čak i srednjim proizvođačima, koji imaju finansijsku stabilnost. Njihov opstanak u ovom vremenu doveden je u pitanje, jer veći proizvođači gase male porodične farme koje su, prema njegovim rečima, osnove pojedinih država.
-Prvi i najveći problem poljoprivrednicima predstavlja cena i, kada bi se on rešio, drugi problemi bi mogli da se reše sami od sebe. Cena uglavnom povlači sve ostalo i to je trenutno najveća i glavna prepreka napretku- kaže Vladimir.
Cena svinja sada je oko 150- 155 dinara, ali zbog genetskog materijala u svinjarskoj proizvodnji, najčešće mogu da naplate od pet do deset dinara veću cenu po kilogramu tovljenika. Da bi ostvarili kontinuitet kao porodična farma, zadovoljavajuća im je svaka cena na nivou održivosti ili iznad cene proizvodnje, oko 155- 160 dinara.
Vladimir za sada funkcioniše na relaciji Novi Sad- Tabanović i svaki slobodan trenutak koristi da dođe na imanje i pomogne u poslovima. Mirkovići obrađuju 39 hektara, od toga 21 uzimaju pod zakup. Seju suncokret, uljanu repicu, kukuruz, pšenicu, ječam, čak i soju, u zavisnosti od potrebe, isplativosti i očekivanih vremenskih prilika. Malo plasiraju u prodaju, eventualno pšenicu i uljanu repicu, dok suncokret najčešće menjaju za suncokretovu sačmu koju kasnije daju životinjama i jedan deo prodaju. Koriste subvencije za tov svinja i goveda, a podigli su i beskamatni dinarski kredit koji je subvencionisao grad Šabac.
-Grad plaća kamatu, mi plaćamo samo dinarsku glavnicu i to je savršen kredit u svakom pogledu. Kada se pogledaju variranja cena od izuzetnog minusa do izuzetnog plusa, subvencije ne doprinose mnogo, taman da se pokrijemo da budemo malo iznad nule- objašnjava on.
Infrastruktura u selu nije na zadovoljavajućem nivou. Imajući u vidu dobar položaj njiva, nemaju problema sa sušom. Prilaze do njive šjunče sami o svom trošku, iako bi, u skladu sa interesima, meštani solidarno trebali da učestvuju u tome. Problem nedostatka međusobnog poverenja i solidarnosti reflektuje se i na nemogućnost udruživanja u zadruge.
-Sva udruženja zahtevaju ulaganja, da biste potom ubirali dobit. Niko nije spreman da ulaže u udruženje, ako nije apsolutno siguran da može nešto da zaradi, a garancija nema. Istovremeno, u Srbiji se brat s bratom ne slaže i nema međusobnog poverenja, a, osim ako prijateljstvo nije zaista pravo, teško da tu može da bude nekog poverenja- podvlači.
Još kao osnovac znao je da će se vratiti na selo, ali mu je potrebno obrazovanje kao dodatna sigurnost i mogućnost.
-Kad završim fakultet, možda ću imati neke šanse da se negde zaposlim, ako zbog sticaja okolnosti ne budem mogao da ostanem na selu. Vezan sam za selo, tu sam rođen i odrastao i ne želim da ga napustim. Ovde sam slobodan, svoj na svome, okružen porodicom koju volim, prirodom, životinjama- kaže Vladimir, a ako poželi, budući da je sedam kilometara udaljen od Šapca, za 10 minuta stigne do grada.
U Tabanoviću imaju dom kulture, prodavnicu, kafanu, dve veterinarske stanice, školu do četvrtog razreda, dok je osmogodišnja kao matična prebačena u Mačvanski Pričinović zbog nedostatka dece. Za sada je u njegovom selu ostala samo nekolicina prijatelja, ali ne zna koliko će se još tu zadržati.
-Važno je da počnu ulaganja države u selo, da konkretnim programima i podsticajnim merama motivišu mlade da se vraćaju, jer je to jedini način da sela procvetaju i ožive. Ne verujem da bi ruralni turizam mogao da pomogne, to je trenutno rešenje. Samo ako dođe do konkretnih promena u odnosu države prema problemu odlaska mladih, može da dođe do poboljšanja- smatra.
Bez obzira na sve teškoće, planira da se vrati na selo i u Tabanoviću osnuje porodicu, sa čvrstom verom da će i njegova deca kad odrastu poželeti isto.