Urednik ima pravo da odluči šta će objaviti

ODGOVOR VOJISLAVU MIJIĆU

Poštovani Vojo,

Tvoj dopis sam pročitao pažljivo i, budući da si ga uputio redakciji „Podrinskih“, smatram da je red da ti odgovorim. Pre svega, nemam ništa protiv “Šabačkog maratona”, plivanja, plivača, niti protiv toga da jedna šabačka sportska manifestacija bude uspešna. Naprotiv. „Podrinske“ su godinama pisale o sportu i ljudima koji su svojim rezultatima predstavljali Šabac i Srbiju, pa nema razloga da sada odjednom bude drugačije.

Tačno je i da smo svojevremeno zajedno bili u Odboru za organizaciju maratona i da smo sarađivali godinama. Tačno je i da se poznajemo mnogo duže nego što bi se moglo zaključiti iz tvog dopisa. Upravo zato mi je pomalo neobično da danas govoriš o „drugarskom i prijateljskom“ pružanju ruke, a da pri tome prećutkuješ ono što se dogodilo pre nekoliko godina. Tada mi nisi pružao ruku.

Tada si, pred kamerama, meni kao uredniku „Podrinskih“ poručio da ću „jednog dana biti kažnjen“, da će moje novine biti ukinute kada „dođu drugi ljudi na vlast“, a mene si, između ostalog, nazvao „pljuvačinom“ i rekao da ću biti „ugašen“. Ma šta ti to značilo.

To nije moja interpretacija. To je zabeleženo kamerom i javno objavljeno.

Zato danas ne mogu da se ponašam kao da se ništa od toga nije dogodilo. Ne zato što želim sukob sa tobom, već zato što medij ne može da funkcioniše po principu ličnih odnosa, simpatija, antipatija, dugova ili pritisaka.

Ako sam nešto objavljivao u tvoju korist, činio sam to zato što sam smatrao da je od javnog interesa. Ako sam pisao o problemima, radio sam isto iz uverenja da je posao novinara da pita, proverava i objavljuje, a ne da ćuti zato što će se neko zbog toga naljutiti.

Isto važi i danas.

Šabački maraton nije „moj“ zato što sam nekada učestvovao u njegovoj organizaciji, niti je „tvoj“ zato što si u njegovu organizaciju uložio godine rada. On pripada Šapcu i svim ljudima koji u njemu učestvuju.

Ali „Podrinske“ nisu ničija oglasna tabla niti obavezni servis bilo kog organizatora. O tome šta će biti objavljeno odlučuje redakcija, a odgovornost za tu odluku snosim ja.

Što se tiče tvoje molbe da najavimo maraton i objavimo rezultate, nema nikakvog problema da redakcija o maratonu informiše javnost ukoliko proceni da za to postoji novinarski razlog i prostor. To, međutim, nije stvar „moralne dužnosti“ zato što sam Srbin, nacionalista ili član ove države. Moja moralna i profesionalna obaveza je prema novinama koje uređujem, prema njihovim čitaocima i prema istini.

Kao što ni ti nemaš obavezu da voliš ono što „Podrinske“ objave, tako ni „Podrinske“ nemaju obavezu da objave ono što ti želiš.

Što se tiče naših ranijih nesporazuma, nemam potrebu da ih više produbljujem. Ako pod „izmirenjem“ podrazumevaš zaboravljanje, onda se grdno varaš jer ni ja ne tražim od tebe da zaboraviš ono što misliš da sam ja tebi učinio, pa očekujem isto i sa tvoje strane.

Što se tiče Ćore Rajšića, njegovih rezultata, Nacionalne penzije, Kuće slavnih i svega drugog što pominješ u pismu, znaš i sam da sam se u tim stvarima angažovao zato što sam smatrao da to Miško zaslužuje. Ne očekujem za to ni zahvalnost ni protivuslugu. Novinarstvo i prijateljstvo ne bi smeli da budu knjigovodstvo u kojem se na kraju podvlači crta i sabira ko je kome šta učinio.

I zato, Vojo, nemam nameru ni da se svađam sa tobom, ni da ti se pravdam. Ali ne želim ni da se rukujemo. Ipak, želim ti da TVOJ “Šabački maraton” uspe, da plivači budu zadovoljni i da dugo traje. Ali „Podrinske“ ne mogu, iz čisto profesionalnog razloga, da afirmišu privatnu manifesta koja svojata ono što nije njeno, što je gradsko, i što traje više od pedeset pet godina. A ni osobu koja je protivpravno prisvojila logo te manifestacije ali i najviše doprinela da Međunarodni plivački maraton “Trka mira Jarak – Šabac” izgubi ugled i kod građana i kod sponzora.

Pozdrav, Ivan Kovačević, glavni i odgovorni urednik „Podrinskih“