Piše: Dr Dragan DELIĆ, Stranka Srbija Centar – SRCE
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Primenu veštačke inteligencije (VI) u zdravstvenom sistemu Srbije treba započeti u oblastima u kojima je korist za lekara, pacijenta i sistem najbrža i najmerljivija. Zato prvi prioritet treba da bude rasterećenje lekara od administrativnih, repetitivnih i nemedicinskih poslova. Drugi prioritet treba da bude razvoj, integracija i evaluacija kliničkih algoritama, procedura i protokola. Treći prioritet treba da bude uvođenje statističke obrade i prediktivne analitike kao osnove za planiranje kadrova, kapaciteta, opreme, prevencije i troškova. Četvrti prioritet predstavlja personalizovana digitalna podrška zdravlju i razvoj preventivnih zdravstvenih algoritama koji se kontinuirano dopunjavaju na osnovu aktuelnog zdravstvenog stanja građanina i novih naučnih dostignuća. U svim fazama mora važiti osnovno pravilo: VI predlaže, upozorava i analizira, ali lekar odlučuje, a podaci pacijenta moraju biti zaštićeni i korišćeni isključivo u skladu sa stručnim, etičkim i zakonskim pravilima.
Naravno, savremeno zdravstvo ne može biti zatvoren nacionalni sistem. Srbija mora imati uređen način da se, u složenim i specifičnim slučajevima, brzo poveže sa relevantnim medicinskim znanjem, univerzitetskim centrima, međunarodnim bazama, stručnim smernicama i, kada je potrebno, lekarima iz drugih zemalja. Ovo povezivanje ne znači da se domaća medicina potcenjuje. Naprotiv, ono osnažuje domaćeg lekara, jer mu omogućava da u retkim, teškim ili nedovoljno jasnim slučajevima brzo dođe do meritornih informacija, uporedivih iskustava i stručnog mišljenja. Posebno je to važno kod retkih bolesti, složenih onkoloških slučajeva, nejasnih infektivnih sindroma, toksikoloških slučajeva, transplantacione medicine, intenzivne nege i urgentnih stanja. Program treba da predvidi i proceduru za strance koji se zateknu u Srbiji u urgentnom zdravstvenom stanju. Ako strani državljanin doživi nesreću, naš lekar bi, kroz zaštićeni i zakonski uređen kanal, morao imati mogućnost da dođe do ključnih zdravstvenih podataka: npr.alergije, hronične bolesti, ranije terapije, krvne grupe, prethodne operacije, ugrađeni uređaji i kontakt zdravstvenog osiguranja ili matične ustanove. Isto tako, naši građani u inostranstvu treba da imaju korist od uređenog elektronskog zdravstvenog kartona koji se, u hitnom slučaju, može bezbedno podeliti sa lekarom koji ih ispituje i leči. Koje aspekte međunarodne medicinske saradnje treba inkorporirati u sistem veštačke inteligencije:
*nacionalna kontakt – tačka za hitnu medicinsku razmenu podataka sa inostranstvom;
*zaštićeni protokoli za razmenu osnovnih medicinskih podataka u urgentnim slučajevima;
*mogućnost stručnih konsultacija sa međunarodnim centrima za retke i složene bolesti;
*povezivanje sa međunarodnim medicinskim smernicama i bazama znanja;
*jasna pravila zaštite privatnosti, saglasnosti pacijenta i pristupa podacima;
*poseban režim za hitna stanja kada pacijent nije u mogućnosti da da saglasnost, uz strogu naknadnu
*evidenciju ko je pristupio podacima i zašto.
Zaključak: veštačka inteligencija otvara i stvara značajne mogućnosti za unapređenje efektivnosti, efikasnosti i bezbednosti zdravstvenog sistema, ali istovremeno zahteva jasno definisan etički okvir i kontinuiranu ljudsku kontrolu kao ključni preduslov za odgovornu primenu.
Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji, narodni poslanik stranke Srbija centar (SRCE)
