Tri Povlena tri su prsta, a Povlen je heroj krsta koji će nas uvek spasti, od potopa i propasti

od Podrinske
3 дана pre

Članovi mišarskog Zadužbinskog društva na Povlenu

U Vrtu časti, na Kneževom polju, održan umetnički program, uz izložbu, Milutina od Kolubare Rankovića. On je i autor skulptura znamenitih Valjevaca sabranih u jedinstvenoj galeriji na otvorenom. Muzička pozlata Šapčanki, a harambaša Milutin ozvaničio je tradicionalno okupljanje hajduka

Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, negujući tradiciju, sa trajnom je porukom DA SE NE ZABORAVI. „Među brojnim aktivnostima, sa jatačkim udruženjima iz Srbije i Crne Gore pravimo i taj neki performans kroz obeležavanje hajdučkog sastanka i rastanka… Glavna ličnost je harambaša Milutin Ranković, veliki poštovalac Mišara, i veliki prijatelj našeg društva. Njemu u čast je specijalni program na Kneževom polju, gde svojevstan Vrt časti krase njegove skulpture… Videćete, to je Bogu iza nogu, ali je priroda prelepa“ u pozdravnoj reči, na početku puta rekao je prvi čovek društva Stevan Simić… Naše Društvo je do sada napravilo šezdeset ekskurzija, a išlo je i po 55 ljudi. Svaka vama čast, nadam se da će i ovo danas, uz zahtevan put, biti kako treba…“ Deo tradicije je i nazdravljanje iz njegove Karađorđeve čuture… Da bi se sigurno stiglo na odrednicu, Milutin je Mišarce i Šapčane, dočekao u Valjevu… I zaista je put bio izuzetno zahtevan…

Milutin Ranković (Valjevo, 1964) istaknuti je srpski vajar, slikar, drvorezbar i ikonopisac. Tokom više od četiri decenije stvaralaštva izlagao je na preko 250 izložbi u zemlji i inostranstvu, dok se njegova dela nalaze u muzejima, hramovima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta. Autor je brojnih javnih spomenika i skulptura, prepoznatljivih po snažnoj vezi sa srpskom duhovnošću, tradicijom i kulturnim nasleđem. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima se izdvaja Vukova nagrada za izuzetan doprinos srpskoj kulturi.

(iz kataloga Vrt časti)

Kako se beleži, Vrt časti, na gotovo 1.400 metara nadmorske visine, nedaleko je od alke za koju je Noje vezao svoju barku. Realizacija ideje Udruženja „Beli Povlen“, uz blagoslov Episkopa valjevskog Isihija, započeta je 2022.godine postavljanjem skulpture književniku Radovanu Belom Markoviću; tu su i one posvećene Svetom Nikolaju Ohridskom i Žičkom, pesniku Petru Pajiću i Svetom Justinu Ćelijskom (ulaz vrta krasi skulptura Povlenskog pastira, u čast svih povlenskih stočara i biblijskog Noja)… Biće ih još…

„Pokušajte da zamislite začaranu šumu i u njoj naše pretke pretvorene u crne panjeve. Onda dolazi gospodin Milutin Ranković i pred tim panjevima uljudno skida svoj crni šešir“.

(Radovan Beli Marković)

Čuli su se, i aplauzima su pozdravljeni delići prebogate biografije, i izbor onih važnijih nagrada Milutina Rankovića. Deo bogatstva zapisanog o Milutinu, rečima istoričarke umetnosti Zorice Đorđević, jeromonaha Ilariona Đurice, novinarke pravoslavne Moskve Elene Natikine, nekadašnje direktorke Narodnog univerziteta Braća Stamenković Haire Jakovljević, dočarala je novinarka Rada Novaković, kao i deo zapisa o Srpskom barbarogeniju Milutinu od Kolubare Rankoviću, master istoričara umetnosti Andree Sokić. „Velikoj Olji Ivanjcki činilo se da Milutinu „kuca srce iz drveta“, te da je on „naš Milutin viđen da osvoji svet“… „Taj čovek ne može živeti u ovom našem vremenu, već je junak iz daleke bajke, kao i njegovi radovi puni lepote, snage i ljubavi prema svojim korenima“.

„Kada se bolje zagledamo, vidimo da je taj spomenik oduvek bio tu. Skulptor ga je našao u hrastu, začaranog u hrastovom jeziku, čim je Radovan otputovao lajkovačkom prugom. Nije ga izvajao, nego je svog prijatelja izbavio iz drveta.“

(Matija Bećković)

Priča o Milutinu Rankoviću, deo je i priče o Zadužbinskom društvu „Prvi srpski ustanak“ Mišar, koje traje više od dve i po decenije. To su godine istinskog prijateljstva sa svestranim Milutinom. „Hvala, za mogućnost da budemo svedoci predstavljanja lajkovačkog viteza kulture i umetnosti“, u ime društva domaćinu Dušanu Mihajloviću i Milutinu Rankoviću, uputio je predsednik Skupštine Dragoslav Mićić. Zahvalio je i što skulpture srpskih prvoustanika krase Mišar, a Mišarci ga prihvataju kao svoj rod: „Preostalo im je da ga proglase počasnim građaninom, odnosno meštaninom Mišara“.

-Na ovoj visokoj koti nadmorske visine, sa velikim zadovoljstvom podržavamo visoko kotiranog umetnika Rankovića. Da nastavi sa dosadašnjim pregnućima, da nas novim delima okuplja“ – poželeo je Mićić.

Milutin je van svih najava i klišea. Svaka njegova kratka priča i zdravica bila je uvod u pesmu Vokalno-instrumentalne grupe „Šapčanke“, uz muzičku pratnju Gorana Tomića Čakale. Dar su bile, između ostalog zdravica Kuća nagetog odžaka i Molitva pred ikonom svetog kralja, a u muzičkoj pozlati prelepog trinaestog junskog dana, pesme „Oj meseče zvezdo sjajna“, „Ovo je Srbija“ i „Angelina, bela Grkinja“…

„Milutin Ranković je nastavio onom stazom kojom su išli najbolji srpski umetnici, od Svetog Save do danas. Nažalost, takvih umetnika nema mnogo.“

(Petar Pajić)

Pored stalne postavke u Vrtu časti, posetioci su bili u prilici da pogledaju i izložbu izabranih radova iz četiri decenije stvaralaštva Milutina Rankovića; na dar svima su bili kačketi sa znakom Vrt časti, a na štandu Turističke organizacije Valjevo mogli su se kupiti i drugi povlenski suveniri. Darovali su bili i od strane gostiju… Stevan Simić, vajaru i harambaši Milutinu Rankoviću darovao je lekovitu vatrenu vodu „Mastiku“ – za divljenje skulpturama od hrasta, na Kneževom polju i na Mišaru… Miroslav Marinković poklonio mu je šešir, po kome je umetnik nadaleko poznat… Domaćinu skupa, Dušanu Mihajloviću, na dar je bila „Karađorđeva čutura“ i časopis mišarskog društva, a za akademika Matiju Bećkovića (čiji stihovi su i u naslovu teksta) dar je bila zbirka poezije Krstivoja Ilića „Mišarske elegije“.

Vrtu časti u čast, bilo je podsećanje na reči Milutina od Kolubare Rankovića, iz septembra 2024.godine, nakon otkrivanja spomenika Ave Justinu.

– Tu na Povlenu sam shvatio da su ljudi i vreme u kom sam živeo postali istorija, a da „Beli Povlen“ i „Ars Nova“ znaju kao magnet da privuku one koji su je svojim delom pisali, i što je vrlo važno i danas je pišu, pa i mene svojom inicijativom nagone da ostavljam trag u vremenu.

Na toj planini ste bliži nebu i shvatite da je sve ovo što radimo radi preživljavanja ili nekog prividnog prosperiteta minorno u odnosu na stihove i besede izrečene u ovim brdima, poj crnorzaca u molitvi, pa i ove moje skulpture koje streme ka oblacima iznad koji’ stanuju duše likova u njima urezane…“

U novembru prošle godine u slavnom Mišaru hajduci su raspušteni… Tradicionalno, u proleće objavljuje se njihovo okupljanje, a to je ovoga puta bilo upravo na Povlenu… Delići besede Milutina Rankovića… „Hajduci, danas smo na Kneževom polju, na Povlenu. Došli smo do svojih jataka. Nikad ne zaboravite hajdučke zapovesti. Čuvajte svoje jatake, i nikad ne odajte jatake svoje. Ne gledajte žene svojih jataka. Ne kumujte nečasnim ljudima. Nečasni hajduci ne mogu biti članovi ove čete. Hajduci, i uvek i vazda, i u svako doba prisetite se Gospoda Boga, Svete Trojice i Majke Bogorodice, koja uvek može da vam pomogne, i u gori, i na drumu, i kod jataka, i kada ste tamo gde niko drugi neće saznati sem Bog koji vas gleda. Hajduci, prisetite se tada i svetog Đorđa, hajdučkog sastanka, i svetog Dimitrija, hajdučkog rastanka. Ali onda se prisetite i našeg svetog ratnika Svetog kneza Lazara, koji i danas sa devet Jugovića, starim Jug Bogdanom, Ivanom Senkovićem i ostalim junacima, koji žive dokle sunce sija, vojuje na nebu protiv satanine vojske. Prisetite se svega što je časno!“ I kako red nalaže posetioce svečanosti guslama je ispratio, i darove uručio jatacima…