Pravo koje pripada Miroljubu Kurtoviću kao nasledniku imovine koja je konfiskovana 23.03.1946. godine jasno je definisano Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Posle donetog rešenja RGZ SKN Šabac 14.01.2026. godine delimičnog rešenja Agencije za restituciju P.J. Kragujevac 04.03.2026. godine i konačno utvrđivanju činjeničnog stanja po žalbi Miroljuba Kurtovića rešenjem Republičkog Geodetskog Zavoda 27.04.2026. godine, svi učesnici u postupku rešavanja zahteva Miroljuba Kurtovića znaju da nema pravnog osnova da se delovi nepokretne imovine vraćaju u naturalnom obliku i da Miroljub Kurtović svoje pravo može ostvariti samo u vidu obeštećenja u skladu sa Zakonom.
Rešenje RGZ br. 952-02-23-413/2026 od 27.04.2026. godine je konačno u upravnom postupku i protiv njega se ne može uložiti žalba, a može se pokrenuti upravni spor protiv donosioca rešenja, a RGZ SKN Šabac bi morao postupiti po rešenju RGZ.
Građani vlasnici nepokretne imovine bi morali biti oslobođeni bilo kakavog tereta po ovom predmetu i isti izbrisani iz zemljišnih knjiga u RGZ SKN Šabac.
Pri podnetom zahtevu koji Miroljub Kurtović vodi od 2016. godine kao dokaz osnovanosti istoga priložena su dokumenta koja nemaju pravnog osnova, jer nijedna kat. par. koja je navedena nije bila vlasništvo Pavla Kurtovića u trenutku konfiskacije.
Ponašanje SKN Šabac i načelnika Mirka Boškovića je neodgovorno i neprimereno, jer umesto da postupi po rešenju RGZ, od početka postupka izdavana su dokumenta da je Pavle Kurtović bio isključivi vlasnik nepokretne imovine, navedene u zahtevu pozivajući se na zemljišno-knjižni uložak 483 koji je sačinio glavni Narodni odbor pri sačinjavanju zemljišnih knjiga 1943. godine, a za to nije postojao pravni osnov i od pokretanja postupka nije nikada dostavljen dokument kako je Pavle Kurtović postao vlasnik, jer ne postoji i on nikada nije bio vlasnik nepokretne imovine, na koju se zahtev odnosi.
Svesno i namerno je zanemaren jedini pravno osnovan dokaz na osnovu koga se moglo utvrditi koje pravo može ostvariti Miroljub Kurtović, a to je Testament Josifa J. Kurtovića iz 1899. godine i kodicila istoga.
Pavle Kurtović je bio jedan od uživaoca nepokretne imovine koja nikada nije podeljena, a pošto su svi naslednici bili pobočni srodnici Josifa J. Kurtovića, po ukidanju FIDEIKOMISA (Ustavom Kraljevine SHS) 1921. godine postali su vlasnici kako je navedeno voljom testatora, bez tereta koji je postojao po fideakomisu.
Navodi da je Pavle Kurtović imovinu nasledio od Laze Kurtovića su obična izmišljotina, jer Laza je bio isključen iz nasledstva, a navodi da je Pavle nasledio i imovinu od Đorđa Kurtovića (navodno svog brata) je takođe izmišljotina, jer Đorđe mu nije bio brat, a pošto su svi naslednici bili pobočni srodnici Josifa Kurtovića ukidanjem FIDEIKOMISA, mogli su samo ostaviti svojim naslednicima imovinu koja mu je mogla pripasti po testamentu.
RGZ SKN Šabac na čelu sa Mirkom Boškovićem je to znao ili morao znati i nije smeo izdavati dokumenta bez pravnog osnova da je vlasnik imovine bio Pavle Kurtović.
Iz svega navedenog može se zaključiti da je RGZ SKN Šabac, načelnik Mirko Bošković, svesno zloupotrebljavao položaj podstrekavan od strane zastupnika i pravnih zastupnika Miroljuba Kurtovića izdajući dokumentaciju o vlasniku konfiskovane imovine koja nije odgovarala činjeničnom stanju, koja je iskorišćena od strane institucija koje su odlučivale o zahtevu Miroljuba Kurtovića, za donošenje odluka koje nemaju pravni osnov.
Na osnovu navedenog može se zaključiti da su sve odluke donošene na osnovu dokumentacije koja nije imala pravni osnov NIŠTAVE i ne mogu biti primenjene na imovinu koju građani poseduju.
Dostavljeno:
-Televizija AS Šabac
-Dopisništvu RT Srbija u Šapcu
-Glasu Podrinja
-Podrinskim novinama
U Šapcu, dana 29.07.2026. godine.
Marjan Dukić
