Humoreskica

Što su bliži predsednički, parlamentarni i izbori za prestonicu, šerif pojačava napad na sve što može neprijatno da ga iznenadi. Svoje narikače je dobro rasporedio na svim svojim TV sa nacionalnom frekvencijom, gde brzinom munje brane „poslednjeg Mohikanca“. Ni „Mohikanac“ ne posustaje. Onomad je bio u Priboju, gde je mirio „naše“ i „njihove“. Došlo je vreme da „miri“ onaj, koji je svojevremeno govorio da će za jednog „našeg“ otići stotinu „njihovih“. Što bi rekli stari, postavljena lisica da čuva kokoške. Naravno da radikal ostaje uvek radikal, što svakodnevno dokazuje i šerifov partijski otac, koji udara poslednje eksere u kovčeg demokratije u okrugu.

Ali, nije ovog puta reč samo o šerifu, koji je go do kože, već je u pitanju „ekonomski tigar“ i „zlatno doba“ u koje nas uveravaju i on i njegovi sledbenici. Ovih dana se dele neke pare zdravstvenim radnicima, mladima, a uskoro će lovu dobiti i penzioneri. Svako normalan se pita čemu šerifova humanitarna pomoć, ako smo u „zlatnom dobu“, ili, ako smo „ekonomski tigar“? Kakvo li je tek njegovo „bronzano doba“, ako je ovo „zlatno“. A što se „tigra“ tiče, on je odavno počeo da mijauče. Osetio je februar. A ni 3. april nije daleko.

Rade Đergović