Pucanje Srbije po svim šavovima
Potonje generacije će se čuditi i zgražavati kako su građani Srbije mogli da trpe naprednjačku vlast, kao što su se starije generacije zgražavale kako su građani SSSR mogli da trpe Staljina i kasnije vlastodršce. Doduše nema tako brutalnih sličnosti, nema gulaga, ubijanja političkih protivnika, zabrane knjiga i drugih boljševičkih derivata, ali bilo je i ovde uklanjanja političkih protivnika. Četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića i prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, Slavka Ćuruvije…a to je bilo vreme kada su u Miloševićevoj i Šešeljevoj vlasti bili sadašnje perjanice Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. U novije vreme ubijen je Oliver Ivanović, gde mu je sadašnji režim nacrtao metu na čelu, a zapravo je izrešetan hicima u leđa. I Staljin je voleo tenkove, a verovatno ih voli i zapovednik Vojske Srbije Aleksandar Vučić. Tako, za vreme vežbi i demostracije tenkovskih jedinica u Nišu, Vučić je ukazao na snagu srpskog oružja ali se obrušio na lekare, pogotovo na predsednika Sindikata lekara i farmaceuta, dr Rada Panića. Kako reče da nije to što jeste po funkcije, “brutalno bi odgovorio”. No već duže vreme pandemija je glavna tema, ali su isplivale i brojne slabosti i laži režima. Ispostavilo se da se u početku lagalo o opasnosti, nazvan čak i “najsmešnijim virusom”, govorilo se da medicinske i zaštitne opreme ima dovoljno, a nije je bilo, a sada kada je pandemijau punom naletu, sa hiljadama zaraženih i desetinama umrlih, traži se neko opravdanje da ekonomija ne stane. Kao da se zaboravilo ono hvaljenje da ima dosta novca, da se pre svega biračima delilo po sto evra…No o pravoj slici režima i postupanja nedostaju jasni i precizni izveštaji šta je sve kupljeno, koliko respiratora i druge opreme, koliko je to koštalo poreske obveznike , i to zapreteno u oblandu o državnoj tajni. Sada kada je po mnogim stručnim ocenama zdravsteni sistem pukao jer nem više mesta za smeštaj obolelih, nedostaju i medicinski kadrovi jer ih je na hiljade obolelo, Krizni štab poklekao pod političku upravu, i zbog svega toga najviše su ugroženi i drugi bolesnici, pre svega od kardiovaskularnih i kancerogenih bolesti. Krajnje je neprimereno baviti se u takvim oklnostima tenkovima, i to polovnim ruskim T-72, a malo se zaboravilo da se devedesetih godina tenk T-84 proizveden u SFRJ najbolje pokazao u ratu Zapadne alijanse i Iraka. Tenkovi služe za frontalnu borbu velikih razmera, a opet kad se sagledaju posledice ratova devedestih godina na tlu bivše Jugoslavije i bombardovanja, računica jasno pokazuje da je Srbija veliki gubitnik, a pride okolo ima NATO pakt. Ali su zato silne pare utrošene na opremu Vojske i policije, i to je takođe sakriveno od građana, a radi se o nekoliko stotina miliona evra, koji bi itekako dobro došli za posrnuli zdravstveni sistem. I nije samo zdravstvo na kolenima, tu je i prosveta, pravosuđe, univerzitet, mediji i sve do fudbala. Možda još jedino Kntrola letenja dobro funkcioniše, ali to je zato što postoje međunarondi ugovori i pravila. Staljin je govorio da kadrovi rešavaju sve, a zna se kako je on to sprovodio. Ovde u Srbiji, počev od predsednika države, premijerke, ministara, direktora najvećih preduzeća, mahom su se dokazali brojnim promašajima, nekarakternošću, čak i kriminlanim radnjama. Svakodevno se pojavljuju neki novi slučajevi i nepočinstva. I kad se pomisli da nema dalje i dublje u ovom blatu svakodnevno se pojavlju neki novi slučajevi kojih bi se u uređenim državama njihovi akteri postideli i povukli. Samo jedan mali primer jedne švedske ministarke koja je dala ostavku zato što je državnu karticu upotrebila za plaćanje privatnog poklona. Ovde je država shvaćena kao ratni plen i tako se sadašnji naprednjaci i ini ponašaju, kao da tome jednom ipak mora doći kraj.
D.Eraković