BEDA SRPSKOG PRAVOSUĐA (3)
Pravosuđe je treća grana vlasti u svakoj uređenoj deržavi, a u Srbiji je moneta za potkusurivanje. Onaj najvažniji, Ustavni sud, sa 15 sudija koji bi trebalo da budu ugledni pravnici dostojni funkcije, godinama ne funkcioniše. Tak posle nekoliko meseci oglasio se za jednu notornu pravnu činjenicu da ne može za isto delo da sude dva različita suda. Takvo izvrdavanje pravnih normi desilo se za vreme vanrednog stanja gde su građani kažnjavani ne samo od redovniih nego i od prekršajnih sudova. Ovi ustavobranitelji se nisu godinama oglašavali ni kad predsednik Vučić svakodnevno krši Ustav, na primer kod smanjenja penzija što je stečeno pravo. Još drastičniji primer je potpisivanje međudržavnog ugovora u Ovalnoj sobi, jer po Ustavu spoljnju i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije, a predsednik države obavlja protokolarne dužnosti. Ove sudije imaju platu od dve stotine pa i više hiljada dinara, a simptomatično da ovde nema nijednog profesora ustavnog prava. Nije se pravosuđe oglasilo ni posle besomučnog prebijanja građana na protestima sedmog i osmog jula. Policija, parapolicija, JSO, svirepo se obračunala sa građanima koji i ne učestvuju na protestima, ili sa dečakom ometenim u razvoju. Očit primer da pravosuđe ne funkcioniše je i ponovno vraćanje procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije, i to posle 20 godina. To može samo da ohrabri izvršioce i ubice. Tek posle dve godine donete su prvostepene presude za prebijanje Borka Stefanovića u Kruševcu, i to za pokušaj ubistva. A kazne od tri i po do četiri godne zatvora. Čuveni Jutka, za seksualno uznemiravanje sa hiljadama lascivnih poruka, dobio je tri meseca zatvora. Međutim, pokazalo se da policija nije mogla da ga pronađe, iako je bio aktivan u izborima. Zato je novinarka Tatjana Vojtehovski ekpresno dobila poternicu iako je bila na odmoru. A ona smeta moćnim muževima koji redovno pred sudom dobijaju decu na usvajanje. Za predsednika opštine Grocka Simonovića sudski proces još traje iako ima duže od dve godine od kada je bila paljevina kuće novinara Jovanovića, sa elementima pokušaja ubistva. Neka ozbiljnija analiza pokazala bi da postupajuće sudije u velikom broju slučajeva presuđuju i ispod zakonskog minimuma. Dovoljno je pogledati svu silesiju siledžija, silovatelja, huligana, posebno vođa navijača. Čudno je da se sudije za prekršaje nikad ne nađu na fudbalskim utakmicama gde navijači masovno pale baklje, i gde su zatvorske kazne automatske za organizovane grupe. Nigde nije bilo organa reda ni prekršajnih sudova kod masovnog paljenja baklji na krovovima zgrada i to za vreme policijskog časa.
I dok je u demokratskim zemljama posao sudije časno zanimanje za dostojanstvene pravnike, a primera radi u SAD predsednik Vrhovnog suda ima za dolar veću platu od predsednika najmoćnije države, što pokazuje vrednost instituicije, u Srbiji se sudije uglavnom postavljaju po volji izvršne vlasti, i što je još gore po volji jednog čoveka. I onda se, naravno, i ne očekuje da se izuzetno značajni procesi, gde su umešani predstavnici državne vlasti sa mafijaškim krugovima, dodeljuju najčešće poslušnicima. Desilo se da posle ubistva Olivera Ivanovića jedan od osumnjičenih Milan Radoičić bude aboliran jer, kako izjavi predsednik Vučić, bio je negativan na poligrafu. A Radojičić i kompanjon mu Zvonko Veselinović, koji je uslikan sa Andrejem Vučićem, obavljaju velike poslove u prestonici, pa i šire. Opet nezamisliv pravni slučaj da se kod predsednika Vučića nalazi snimak sa naplatne rampe kod Doiljevca gde je poginula Stanika Gligorijević. Nema sudskog epilog dve godine. Pa tako možda za neka buduća vremena, posle lustracije ne samo pravosudnih delatelja nego i nosioca značajnih društvenih funkcija, treba preispitati brojne malverzacije sa ogrmnom štetom po državu. Na primer projekat Beograd na vodi, rušenje u Savamali, prodaju PKB, slučaj „helikopter“ sa plaćenih sedam ljudskih života bez krivca, peuređenja ulica i trgova u pretsonici, ugovore sa kineskim kompanijama bez tendera, brojne privatizacije…
Jedan od svetlijih primera pravosudnog postupanja je drugo poništenje presude protiv NIN-a, zbog teksta „Fantom iz Savamale“. Apelacioni sud nalaže ministru policije Stefanoviću da plati troškove suđenja, a NIN se oslobađa i to po sudskoj praksi u Evropskoj uniji. Pored ostalog funkcioneri su dužni da trpe javnu kritiku, novinari imaju pravo na iznošenje vrednosnog suda, jedino je važno da činjenice budu tačne. Možda jednog dana se razmotri i postupanje sudija Upravnog suda u Novom Sadu u velikoj izbornoj krađi u Šapcu.
Dragan Eraković