Advokatska komora Šabac pred sudom (3)
U prošli četvrtak, drugog jula, održano je poslednje ročište u slučaju tužbe protiv Advokatske komore Šabac i njenog predsednika Miloša Mandića zbog drugog mandata na ovoj funkciji. U završnoj reči Vladan Mijailović, zastupnik tužioca advokata Spasoja Radovića i Branka Živanovića, ukazao je da po Statutu ADŠ od 2011. godine, po članu 38, stav 3, funkcija predsednika i potpredsednika Komore ne može se ponoviti.
Miloš Mandić, advokat iz Valjeva, bio je predsednik Komore od 2011. do 2014, da bi ponovo bio došao na ovu funkciju u februaru 2023. Mijailović je podsetio da po svim pozitivnim zakonima i Skupština AKŠ ima dvostepeni izborni postupak, jer mora da omogući pravni lek i da se razmatraju primedbe na izborni proces. U ovom slučaju to nije primenjeno, već se postupilo po automatizmu da potpredsednik postaje predsednik, bez potrvrde mandata Mandiću.
Takođe, ukazao je da je Ustavni sud doneo Odluku o nemogućnosti ponavljanja mandata, i to je objavljeno u Službenom glasniku 11. februara 2023. godine.
Zastupnica optuženog Olivera Perišić, sekretar AKŠ, oštro je negirala navode optužbe, kao notorne neistine koje se ne mogu čuti „ni u MZ Gornj Krivaja“. Upravni odbor nije doneo nikakvu oduku o potvrdi mandata. Na ročištu je uzeo učešća i Miloš Mandić, i, pored ostalog, napomenuo da je tadašnjem predsedniku AKŠ Vladanu Mijailoviću istakao mandat u vreme zakazivanja izborne skupštine i da je možda hteo da bude doživotni predsednik. Takođe je ukazao da je, na primer, u Advokatskoj komori Kragujevac, dvadesetak godina na čelu isti čovek.
Svedok Vladislav Marinković, takođe advokat, rekao je da za izbornu skupštinu u decembru 2022. nije postojao kvorum, nije ga bilo ni za sednicu u januaru, a četvrtog februara izabrani su članovi Upravnog odbora, disciplinski tužilac i potpredsednik AKŠ, a predsednik se postavlja, kao bivši potpredsednik, po automatizmu. I zastupnik optuženog, Radomir Đurić, ukazao je da je sa negodovanjem izviždan predlog da se razmatra prihvatanje mandata Miloša Mandića jer je to regulisano po automatizmu.
Sudija Bojana Čurović trebalo bi da u roku o dve nedelje donose presudu, jer se ovaj proces otegao preko mere, gotovo četiri godine. I to zbog toga što je pred kraj suđenja dovedena u pitanje nadležnost Višeg suda u Šapcu, a zbog toga je podneta tužba protiv tada postupajuće sutkinje Sanje Marković. Nadležnost suda se utvrđuje na samom početku suđenja, a to je potvrdio i Upravni sud u Novom Sadu.
Inače, AKŠ ima oko 400 advokata iz 14 opština i gradova Mčavanksog i Kolubarskog okruga, a predsednici i potpredsednici se naizmenično biraju iz Šapca, Valjeva i Loznice. Ovo je samo jedan od brojnih sudskih procesa koji se vode ili ne vode u srpskom pravosuđu, i trebalo bi mnogo prostora da se ukaže šta sve to ne štima ili je protivzakonito u oblasti koja bi trebala da prednjači u vladavini prava i pravde. Ovde su u pitanju i advokati, dakle jedan nezaobilazni deo srpskog pravosuđa, i vrsni poznavaoci pravne struke. Međutim, bez prejudiciranja presude, pitanje je kuda idemo ako se ne poštuju zapisane pravne norme, statut, zakoni i Ustav. A to je dobrano postala praksa u Srbiji.
Dragan Eraković
