Studenti u blokadi održali su prvu zvaničnu konferenciju za medije posvećenu nezakonitom prisluškivanju. Kao najjači politički faktor u Srbiji, po istraživanjima relevantnih anketa, s to je politička činjenica prvog reda za javnost. Navedeno je da je čak 14 njihovih aktivista imalo instalirani zabranjeni špijunski softer Pegazus, koji beleži sve iz njihovih mobilnih telefona. O tome su upozoreni iz „Epla“, što govori o težini prestupa.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Uzgred, ovaj špijunski softver košta nekoliko miliona dolara, pa je upitno ko to može da priušti sem države. Simptomatično da ovoj konferenciji nisu prisustvovali, novinari najznačajnije medijske kuće – RTS. Takođe, indiktivno je što su se promptno oglasili najnadležniji za to – BIA, kao i poslovično nenadležan – predsednik države Aleksandar Vučić. Rekoše najupućeniji za ovu materiju da je to senzacionalizam, a predsednik države je to relativizovao pričom da su i njega prisluškivali.
Svojevrstan uradak ovome nadogradio je predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov da studenti ako su im poštene namere nemaju šta da kriju. Posle svega Petrov se izvini studentima, kao da je ta izjava izvučena iz konteksta, i da je to bila lična percepcija. Upućuje da bi ovim trebalo da se bave nadležni organi. Međutim, po Ustavu i zakonu zagarantovna je tajnost pisama i razgovora i zabranjeno je nezakonto prisluškivanje. To odobrava nadležni sudija uz argumentovane dokaze o potrebi te mere. Profesor ustavnog prava a pogotovo predsednik Ustvanog suda ne bi smeo sebi da dozvoli olako igranje sa nezakonitostima. Uzgred, taj isti predsednik a ranije član Ustavnog suda nije našao za shodno da se bavi svojim poslom, kao što je trogodišnje ćutanje o izbornoj krađi, a pogotovo što je nebrojeno puta prekršio jasnu odredbu o nepristranosti.
Naproblematičnije je to što je postalo gotovo uvreženo mišljenje da tajne službe imaju prećutno pravo prisluškivanja i praćenja građana. Dovoljan primer je prisluškivanje studenata „Stava“ i aktivista PSG u Novom Sadu. Štaviše snimci ovih razgovora pred 15. marta prošle godine našli su se na prorežimskih medija. A posledice su veoma teške i problematične. Polovina od 12 prisluškivanih studenata i aktivista završila je u pritvoru, sa optužbom o nasilnom rušenju ustavnog poretka, a polovina je još u egzilu. I naravno, bilo je još ovakvih primera, a sve sa teškom optužbom o rušenju ustavnog uređenja. Nažalost, to kao da je postala i ustaljena praksa u tužilaštvima i sudovima.
Nije ovo Rumunija u vreme Čaušeskua da se zauzima televizija ili aerodrom, a osnovni zahtev studenata, posle onog da institucije rade svoj posao, su izbori. To je, naravno, najdemokratskije izražena volja građana, a to ulično prezimanje vlasti je tipična zamena teze. A eklatantni primeri kršenja Ustava su upravo u aktivnostima predsednika države Aleksandra Vučića, koji je uzurpirao ostale grane vlasti. Izvršnu jer vlada Srbije vodi unutrašnju i spolnju politiku, sudsku – gde preuzima istrage i preti tužiocima i sudijama, kao i onu zakonodavnu – gde je on predlagač zakona.
Tako se on odmah umešao i kod slučaja zvučnog topa, 15. marta prošle godine, nedvosmisleno tvrdeći da nije bilo upotrebe ovakvog uređaja, a u tome je neskriveno sasluživalo i Više tužilaštvo u Beogradu, koje preti građanima za izazivanje panike. Itekako treba da je upućena u posao prisluškivanja – BIA, i jasno da ne radi svoj posao za šta su plaćeni, nego su puki izvršioci predsednika države.
Za prisluškivanja građana nadležan bi bio sektor za visokotehnološki kriminal, ali je ono odnedavno potpuno potpalo pod Više tužilaštvo u Beogradu. A tu vedri i oblači Nenad Stefanović, dokazani lojalista sa brojnim ogrešenjima o struku. I dok se prisluškivanje političkih protivnika u svetu kažnjava, na primer afera Votergejt gde je predsednik SAD Ričard Nikson podneo ostavku, ovde je sasvim druga slika. Tamo su dojave o prisluškivanju stigle od „Dubokog grla“, zvaničnika FBI, da bi to sve obelodanila dvojica novinara „Vašington posta“. Ali ovde u Srbiji ono što je neprihvatljivo postaje vremenom odomaćeno. Duga i loša uprava, kao što je pisao Andrić, čine da naposletku ni pojedinac ni kolektiv ne razlikuje dobro od lošeg niti korisno od štetnog.
Dragan Eraković
