Otvoreno pismo VEĆINE kolektiva Šabačkog pozorišta Aleksandri Delić
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Otvoreno pismo Šabačkog pozorišta o koncu Aleksandri Delić
Sram bi trebalo da osećaš, što koristiš zvaničnu stranicu Pozorišta da se razračunavaš sa zaposlenima koji žele tvoju smenu.
Sram bi trebalo da osećaš što koleginičinu rizičnu trudnoću nazivaš sabotažom. Znala si o čemu se radi i ipak si joj zakazivala igranja i terala je da bira između deteta i tvoje volje.
Sram bi trebalo da osećaš što nisi do sada organizovala igranja naših predstava. Znamo da ne znaš ništa o pozorištu pa smo ti rekli da uz rediteljev pristanak možeš dogovoriti uskakanja umesto glumaca na bolovanju. Godinu i po dana to nisi uradila.
Sram bi trebalo da osećaš što si sama otkazala ceo mesečni repertoar, premijeru, festival, a sada za to optužuješ nas.
Sram bi trebalo da osećaš što govoriš da mi držimo repertoar kao taoca, dok jedino ti donosiš repertoarske odluke.
Sram bi trebalo da osećaš što si Šakija, Slađu, Ljubu i Anetu pustila da odu u penziju kao poslednje nikogoviće posle celog života rada i na njihovo mesto brže-bolje dovela svoje poslušnike. Penzioneri mogu i uvek su bili prisutni u repertoaru Šabačkog pozorišta do tvog dolaska.
Sram bi trebalo da osećaš što si oterala kvalitetne spoljne saradnike a na nezaslužena mesta unapredila svoje partijske drugove.
Sram bi trebalo da osećaš što smo pored svega stali u tvoju odbranu kad su kačili tvoje fotografije po gradu, a nećeš ni da zucneš kad nam tvoji partijski drugovi po „medijima“ crtaju mete na čelu, dele naše fotografije po gradu i šalju preteće poruke.
Sram bi trebalo da osećaš što si Borisa Miškovića dovela da zameni naš repertoar.
Sram bi trebalo da osećaš što ubijaš naše pozorište koje već godinu i po zbog tebe visi o koncu.
Da srama imaš.
