PK Tornička Bobija
Proteklog vikenda članovi PK Tornička Bobija, Duško Tešić Duća, Marijana Lazić, Mirko Tadić i Ivan Savić, napravili su svojevrsan podvig, i posle nekoliko dana pregledanja terena i planiranja akcije, spustili se niz kanjon Matića potoka koji se nalazi u ataru sela Jagoštica u NP Tara..
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Kanjon ima dubinu od 70 do 120 metara i veliki nagib uzdužnog profila, što je posledica intenzivnog usecanja kanjona reke Drine, i obrastao je gustom vegetacijom što doprinosi otežanom kretanju.
Ulaz u kanjon je na oko 700 m.n.v., a izlaz u kanjonu reke Drine (Perućačko jezero) na nekih 290 m.n.v. sa visinskom denivelacijom od preko 400 metara.
U potoku, posle izuzetno sušnog perioda koji smo imali tokom ovog leta, nema tekuće vode, ali je ima u kotlovima koji su obrazovani u stenama.
O težini ove akcije najbolje govori koliko je truda i zalaganja potrebno da se ona realizuje.
Sam spust niz ovaj kanjon trajao je bez prekida gotovo 8 sati i tehnički, fizički i logistički je izuzetno zahtevan, a ekipa je prošlo kroz preko 35 vodopada!
Šta je to sve potrebno za jednu ovakvu kompleksnu i zahtevnu akciju?
Oprema mora biti na zavidnom nivou!
Od lične opreme koju čine dobre cipele sa adekvatnim đonom koji treba da sigurno prijanja na stenu, preko šlema, pojasa, ranca, i rukavica koje čuvaju šake od velikog trenja koje izaziva rukovanje konopom, do kolektivne opreme koju čine užad, boltovi itd.
Konop, statički, je potrebno da bude dugačak do 100 metara, gurtne, karabinjeri, i ostala tehnička oprema je neophodno da takođe budu u besprekornom stanju.
U ovakvim akcijama veoma je veliki značaj psihofizičke pripremeljenosti jer je potrebno da u datim okolnostima dobro funkcionišeš mokar i umoran, da fizički budeš izuzetno spreman jer je neophodno da imaš dobru kondiciju, jake i stabilne noge za kretanje po klizavim stenama, kao i snažne ruke za dobar hvat.
Tehnička spremnost je takođe izuzetno bitna jer je potrebno iskustvo u kanjoningu, radu na vertikali sa tehnikom spusta abzajl, užadijom, opremom za boltovanje (boltovanje stene predstavlja trajno postavljanje metalnih klinova/boltova u prirodnu stenu kako bi se kreirala bezbedna sidrišta i međuosiguranja za penjače), i svom drugom opremom koju ovako kompleksna akcija zahteva.
A cele ove akcije ne bi bilo da nije obezbeđena i sjajno odrađena logistika, od prevoza automobilom na početno mesto, preko sistema veze sa radio stanicama, pa sve do prihvata planinara u čamac kojim se uplovilo u kanjon reke Drine, i splava kojim su se planinari, krećući se kroz Perućačko jezero, vratili na kopno.
Ekipa za logistiku je prešla 73 kilometara automobilom i čamcem kombinovano.
Stoga veliku zahvalnost iskazujemo i ljudima koji stoje iza te sjajno odrađene logistike, a to su naši drugari Bekac, Boro i Like.
Velika zahvalnost i rendžerima NP Tara.
