Evropski putevi i stranputice balkanske Srbije
Evropski parlament sa ogromnom većinom glasova usvojio je Rezoluciju o Srbiju gde su konstatovane brojne nesaglasnosti sa evropskim standardima. Predsedniku države Aleksandru Vučiću najviše su zasmetali zahtevi za rešavanje afera: rušenja u Savali, „Krušik“, „Jovanjica“ i „Telekom“. Čak se vrlo oštrim rečima obrušio na Evropsku uniju i evroparlamentarce koji su još pozvani da pomognu kod demokrartskih uslova za izbore. S obzirom na nivo kriminala i korupcije u koje su umešani vrhovi naprednjačke vlasti ovo očito da mnogo boli režim. A sve je sklanjano pod tepih, počev od onog ponoćnog rušenja u Savamali pre pet godina za čišćenje lokacija Beograda na vodi, do izvoza oružja, porekla i podrške najvećoj plantaži marihune u Evropi kao i do državnog Telekoma koji je pretplatio privatnu firmu i omogućio kupovinu dve televizije. Očito da je Evropska unija izgubila strpljenje za tobož evropske integracije Srbije i sve većim udaljavanjem od vladavine prava i demokratskih vrednosti. Podsećanja radi naprednjaci su došli na vlast uz pomoć te Evropske unije, jer su, na primer, još pre zatvaranja biračkih mesta 2012. godine čestitali pobedu Tomislavu Nikoliću i SNS. Uzgred razlika između SNS i DS bila je svega dva procenta ali je prevladao Dačićev pragmatizam da “zna ko će biti novi premijer“. Uz to SNS je preuzela agendu o evropskim integracijama i tako odsekla važan stub politike DS. Iako je oslabila volja građana za Evropskom unijom, i iako se režim kune u prioritet evropskom putu, na delu je sve veće okretanje Srbije ka istoku, Kini i Rusiji. Počev od onih zahvaljivanja „bratu Siju“ do čestih kontakata sa Lavrovim i Putinom, a umnogome pojačano ekonomskim vezama. Doduše, na štetu Srbije jer se država prekomerno zadužuje, pre svega kod Kineza za velike infrastrukturne projekte i sa kineksim izvođačima. Najčudnije, kao najnoviji potez, je što se za kanalizaciju i postrojenja za prečišćavanje optpadnih voda Srbija zadužila 3,6 milijardi evra i sve to rade Kinezi, iako bi to izvele i srpske firme.
Evropski standardi u Srbiji najviše su primetni u Šapcu, u poređenju sa tridesetak gradova kao i sa prestonicom. Tako je ovde jedino funkcionalno postrojenje za prečišćavnaje otpadnih voda dok se, na primer, u Beogradu sva kanalizacija izliva u Savu i Dunav. Takođe, Šabac je jedna od retkih sredina gde se sav komunalni otpad prikuplja sa cele teritorije i odlaže na regionalnu deponiju u Sremskoj Mitrovici urađenoj sa svim higijenskim normama. Voda iz gradskog vodovoda zadovoljava sve propisane uslove, za razliku od Vojvodine gde 70 odsto sredina nema ispravnu vodu za piće. U Šapcu nema čekanja za upis u vrtiće čime se malo koja sredina u Srbiji može pohvaliti. Biblioteka šabačka ima 14.000 članova, što je evropski prosek. I sve to postignuto je sa prosekom zarada koje su nešto manja ili u rangu srpskog proseka od 60.000 dinara, dok recimo prosek u Beogradu iznosi oko 70.000 dinara, a prednjači Vračar sa 93.000 dinara. A ostao je onaj dug države Šapcu od 30 miliona evra.
Naravno, tu je i metro, sa basnoslovnih četiri milijarde evra, a kasnije i više. Zaboravilo se da je Evropska unija samo kroz donacije u Srbiju uložila oko četiri miijarde evra, da su evropska preduzeća najveći investitori, da se dve trećine prrivrednih veza održava sa Evropskom unijom… Pokazala je Evropska unija dobru volju da donira više od milijardu evra za pomoć u pandemiji, dok se režim zadužio sa više od dve milijarde evra sa kamatom od oko tri odsto da bi se isplatilo po sto evra svakom punolentnom građaninu. No, to je već bila izborna matematika i propaganda. U oblasti ekologije Evropska unija dala bi znatan deo sredstava, pogotovo za kanalizaciju i postrojenja za pečišćavanje otpadnih voda. U svemu ovome najvažnije su svakako evropske vrednosti, demokratija i sloboda. Čudno zvuči, na primer, da su u predizbornom programu naprednjaci zastupali tezu da su osnov demokratije slobodni mediji. U suštini, pre članstva u Evropsku uniju, najvažnije je osvajanje tih osnovnih demokratskih vrednosti, pre svega zbog samih građana Srbije. Pa tako kad je pao Berlinski zid, zemlje Istočne Evrope dobile su obilatu pomoć da bi sustigle evrpske standarde. Pa tako jedna Slovačka, sa pet miliona stanovnika, ima BDP veći od pet svih zemalja Zapadnog Balkana. Uostalom tu je i Slovenija sa platama oko 1200 evra ili Hrvatska sa platama većim od 800 evra. Izbor sa ili bez Evrope je jednostavan. Drugi put je onaj na Istok, sa poznatim nedostatkom demokratije i ljudskih sloboda. Takođe, je neupitna pomoć koja dolazi iz evropskih fondova. Najdrastičniji epilog bilo bi da se Evropska unija odrekne srpskih evrointegracija, sa mogućnošću uvođenja i viznog režima. Sat polako otkucava, Srbija je već izgubila jednu trećinu veka, i za opomenu ostala je ona pesma“Putuj Evropo!“.
Dragan Eraković