Eno ga šerif, šibicari po okrugu. Moli za glasove one koje su stražarno priveli na mitinge „podrške“. U banatskom gradu, poznatom po naseobini sova je besramno izjavio „Došao sam da zamolim za svaki glas, da sačuvamo okrug“. Pa, dobro, što bi onomd rekao onaj Đorđević kod šerifove voditeljke „…ne zakopčavamo se mi na leđima“. Istina je da živimo u „zlatnom“ dobu, ali nam je i pamćenje kao u zlatne ribice.Zar smo zaboravili da nas više nema tamo gde je bivši radikal, a sada naprednjački šerif sa svojom bratijom čuvao okrug? Treba li nabrajati teritorije koje smo gubili zahvaljujući ideji njegovog političkog oca o velikom okrugu „Kavvovac, Kavvobag Vivovitica…“? Računa šerif na glasove onih kojima je podelio sendviče da ga kao mečku prate po okrugu, da mu tapšu i da jedva čekaju da se vrate svojim kućama, ne bi li nešto pametno uradili. Računa i na one, kojima je otimao penzije, pa im sada udeljuje poneku crkavicu, hvaleći se kako penzioneri nikada bolje nego sada nisu živeli. To, što mnogi obilaze oko kontejnera i koriste narodnu kuhinju, šerifa ne tangira, jer on decenijama živi zlatno doba.
Krajnje je vreme da da se svedu računi i da se ovome koji je počeo da izlazi i iz WC šolje pusti voda. Ako ga i kanalizacija primi.
Rade Đergović