Listajući bibliotečke albume…
Đoko Velimir, Đole, postaje deo kolektiva Biblioteke 1979. godine. Prvobitno je radio u Knjigoveznici da bi od 2001. godine, kao knjižničar, postao prepoznatljivo lice na Odeljenju za decu. Đole je, poput dobroćudnog čuvara knjiga, dočekivao male radoznalce uvek spreman da nađe pravi odgovor na njihova pitanja. Kolege ga se sećaju sa radošću i setom, uz konstataciju da je bio duša koja se ne rađa više, čovek koji nije znao za reči ne mogu, neću, nemam. Pomalo povučen, ali veoma posvećen i pouzdan, nepretenciozan i nenametljiv, Đole je posedovao enciklopedijsko znanje i detaljnu informisanost koja je bila prikrivena ležernošću kojom je odisao. Često je decu preslišavao o pročitanim knjigama i isticao značaj klasika za odrastanje. Nije voleo gužve i eksponiranja. Kao bibliotekar starog kova ostao je veran papirnoj kartoteci. Nikada nije prešao na rad na računaru. Voleo je miris knjige i šuštanje hartije pod prstima.
Autorka teksta: Aleksandra Erdevički Tomić
Dizajn: Anita Vuković i Dušan Jovanović