Sećanje na Ljubomira R. Pavlovića, predsednika opštine Šabac, direktora Šabačke gimnazije, osnivača kulturnih ustanova i učesnika Prvog svetskog rata

od Podrinske
3 године pre

Moji roditelji, prosvetni radnici učitelji, otac Milan, rođen u Valjevu 1900. godine, sin poznatog Podrinca Ljubomira Pavlovića, koji je bio jedan od najbogatijih žitelja Šapca, jer je imao jedanaestoro dece, a njima, njegovim potomcima, nije ostavio ni saksiju zemlje. Međutim, svu svoju decu je iškolovao. Po pisanju knjiga, autora Branka Šašića, „Znameniti Šapčani i Podrinjci“ i autora knjige, Stane Munjić i Slavka Bogojevića „Rabadžiluk“ i drugih koji su pisali o Ljubi Pavloviću sve u superlativu. Pored ostalog pišu da je Šapcu, Srbiji u vreme Kraljevine Jugoslavije ostavio mnogo i ta njegova dela Šabac nikada ne sme zaboraviti. Bliski prijatelj poznatog geografa Lozničanina Jovana Cvijića, još kao student „Velike škole“ fakulteta geografi antropolozi, pored ostalog, ostavili su veliki broj stručnih knjiga, sa istinitim i validnim podacima koje njihovi sledbenici i „sedma sila“ u medijima TV-e reportažama, emisijama „Karavan“, po profesoru Ljubomiru Pavloviću. Ljubomir Pavlović bio je predsednik šabačke opštine ne svojom voljom. Kako pišu, autori knjiga o Šapcu, bio je apolitičan, nije ga interesovala ni politika ni kafana, njega je interesovala struka. Ljuba je napisao nekoliko stručnih, kapitalnih knjiga, koje njegovi sledbenici i danas koriste, a njegove stručne knjige su: „Sokolska nahija“, „Užička Crna Gora“, „Valjevska Podgora“. Ljuba je bio redovni dopisnik, Kraljevske akademije nauka. Tridesetih godina 20-tog veka osnovao je nedeljni novinski list „Istina“. Sa najstarijim sinom Radoslavom, studentom pariske Sorbone, generacija 1.300 kaplara, učesnici su Velikog rata, Prvog svetskog rata, preživeli su veliki rat i Albansku golgotu. Sve vreme Velikog rata, Ljuba Pavlović, bio je profesor u Grčkoj u mestu Valosu, našoj deci koja su sa roditeljima doživela i preživela Albansku golgotu, a u to vreme Ljuba je bio vojni obveznik i ako je imao velikih obaveza u vojsci Kraljevine Jugoslavije u Grčkoj. Kao predsednik opštine Šabac, Ljuba Pavlović osnivač šabačkih kulturnih ustanova i spomenika zaslužnim ljudima i istorijskih spomenika koji i sada dominiraju u Šapcu i Loznici, i koji će ostati za sva vremena. Ljuba je osnivač: Radničkog univerziteta, biblioteke, muzeja. U porti pravoslavne crkve, Petra i Pavla, Ljuba kao predsednik šabačke opštine, njegovim angažovanjem, podignut je velelepni spomenik Ratnicima – junacima i žrtvama Prvog svetskog rata, a u velikom šabačkom parku podignute su biste poznatim Podrinjcima Knez Ivi od Semberije i književniku Janku Veselinoviću. U vreme Ljubinog predsednikovanja opštine Šabac, podignuta je velika kapija na ulazu u veliki prvi Gradski park. Ljuba Pavlović je, 1933. godine, bio predsednik za obnovu Vukove kuće u Tršiću i Vukovog doma u Loznici. U Vukovom domu u Loznici i danas se obeležavaju sve kulturne manifestacije, povodom važnih državnih praznika, pozorišne predstave, promocije, a nosioc svih tih proslava i događaja, je uprava doma „Vuka Karadžića“ i kulturno umetničko društvo KUD „Vuk Karadžić“ koje uspešno radi u Loznici, na zadovoljstvo svih Lozničana građana Banje Koviljače i građana iz svih mesta opštine Loznice. Lično sam video u Vukovoj kući u Tršiću u jednoj prostoriji kuće na vidnom mestu piše: „Da je Ljubomir Pavlović bio predsednik za obnovu Vukove kuće 1933. godine, a o tom događaju posedujem original fotografiju, na kojoj se vidi veliki broj Podrinjaca, pored mnogih, Živorad Žika Popović koji je u to vreme bio sekretar za obnovu Vukove kuće i Vukovog doma, u Loznici. Žiku i Vuku Popović, Ljuba Pavlović je venčao, a Žika se Ljubi, revanširao, jer je kada je dobio sina 1937. godine, dao ime Ljubomir, i ako je Ljubomir Pavlović upokojen 2-gog septembra 1936. godine, i sahranjen na Donjošorskom groblju. Žika Popović je osnovao te 1936. godine, Fond da se Ljubi Pavloviću uradi bista, jer je Ljuba Pavlović ostavio mnogo Šapcu, ali bista i takvo obeležje ne postoji! Da je tačan ovaj podatak, da je Ljubomir Pavlović bio predsednik za obnovu Vukove kuće u Tršiću i predsednik za obnovu Vukovog doma u Loznici, Lozničanin poznati Ivko Nikolić, nekada službenik opštine Loznica, u knjizi o Loznici piše: „Da je Ljubomir Pavlović bio predsednik za obnovu Vukove kuće u Tršiću i Vukovog doma u Loznici 1933. godine. Šabački autori knjiga o Šapcu, Branko Šašić, Stana Munjić i Slavko Bogojević i drugi koji su pisali o Ljubi u dnevnim i nedeljnim novinama, časopisima i listovima, svi isto pišu i iznose tačne i validne podatke. Međutim, ima i onih koji su zauzeli direktorska mesta u ustanovama koje je Ljuba Pavlović osnovao i tvrde da Ljuba nije osnivač tih ustanova, jer imaju podršku političara koji su ih ustoličavali, a nisu zaslužili ni da budu direktori tih kulturnih ustanova? Hvala milom Bogu, što se nikada nisam bavio politikom, kao i moji roditelji i moj deda Ljubomir Pavlović koji je mnogo zadužio Šabac i Srbiju, ali do sada jula meseca 2021. godine, kada će „Podrinske novine“ objaviti ovu kolumnu, koja će biti odštampana u mojoj drugoj knjizi Šabačke priče drugi deo! Bivši direktor šabačkog muzeja Milan Jevtić „Fakir“, autor nekoliko stručnih knjiga, piše pored ostalog, a o Ljubi Pavloviću sve u superlativu. Na mesto direktora šabačkog muzeja, posle Milana Jevtića „Fakira“, došao je Šapčanin, Prekošorac, žitelj Masarikove ulice Milivoje Vasiljević. Milivoje šabačku gimnaziju završio je dve generacije ispred mene. Lično smo se poznavali, a jednom prilikom mi je pričao: Da je Ljubomir Pavlović, njegove stručne knjige pisao dok nije bio na licu mesta o kraju Srbije i Kraljevine Jugoslavije o kojoj je pisao, da sam, lično progovorio o kraju, o ljudima odakle su došli i nazivali mesta. Ljubini predci su došli iz Crne Gore iz Boko-Kotorskog zaliva iz sela Klinaca, kada se ulazi u zaliv preko puta Herceg Novog koji se nalazi sa leve strane na ulazu u zaliv, a selo Klinci se nalazi na ulazu u zaliv, s desne strane poluostrva, gde se nalazi poznato turističko mesto KRAŠIĆI. Ljubini bliski preci došli su u Srbiju, doselili su se iz Boke Kotorske, iz sela Klinaca, u valjevski kraj valjevske Petnice u selo Klince i iz zavičaja preneli su sve običaje i mnogo naziva. Ljuba je sva ta mesta obilazio jašući konja, da se sam uveri i proveri. Milivoje nastavlja i govori: Ono što je On obilazio jašući konja, mi nismo mogli da obiđemo automobilima. Međutim, jednoga dana, Ljuba je pao sa konja, povredio je kičmu i oboleo je od “sarkoma-ca“ Dugo je bolovao i preminuo je 02.09.1936. godine u Šapcu. U Šapcu od oslobođenja grada 23. oktobra 1944. godine menjale su se vlasti i ljudi koji su rukovodili Šapcem, pa do danas 29-tog jula, od vlasti koje rukovode gradom niko se nije setio, da na kulturne ustanove koje je osnovao Ljubomir Pavlović i spomenike stavi obeležje ime osnivača, jer mnogi od njih misle da sve počinje od njih, i da pre njih nije bilo, boljih i pametnijih. Već odavno sa političarima, opštim pišem dopise, pisma uvek u dva primerka. Jedan primerak ostavljam kod mene, a drugi primerak istog sadržaja, šaljem preporučeno poštom, roze poštanskom povratnicom, koju primalac dobija, a po prijemu pošiljke, povratnicu potpisuje, a posle nekoliko dana vraća se onome ko je dopis poslao, odnosno na moju adresu. Dana 02.02.2021. godine, poslao sam dopis gradonačelniku Šapca, dr Aleksandru Pajiću, putem poštanske povratnice.

Iz gradske uprave povratnica se vratila 03.02.2021. godine sa nečitkim potpisom, pa uz ovaj tekst, stavljam, na uvid povratnicu, da prezentujem istinu, „korpus delikti“. Iz gradske uprave, odnosno od gradonačelnika dr Aleksandra Pajić odgovor do danas 29-tog jula nisam dobio. Naime moj dopis bio je ove sadržine. Da se mom dedi Ljubomiru Pavloviću u dvorištu šabačke biblioteke na dve pocinkovane cevi stavi ploča, a na ploči da se napiše da je Ljubomir Pavlović, osnovao, nekoliko poznatih kulturnih ustanova, spomenika i da je bio predsednik šabačke opštine. Odgovora od gradonačelnika, šabačke gradske uprave dr Aleksandra Pajića nema, a kultura i ponašanje svakog školovanog čoveka da odgovori, može, ne može, a posebno čoveka koji ima titulu doktora. Međutim, više puta pokušavao sam da na broj telefona gradske uprave 346-381, dobijem Aleksandra Pajića, ali i na taj način nisam uspeo. Uvek mi se na taj broj telefona javi osoba, Marija, vrlo ljubazna, kulturna, vaspitana i korektna i kaže mi: „Ostavite Vaš broj telefona, i ja ostavim 312-441 i kaže javiće Vam se. I na taj način odgovor nisam dobio. Pune tri godine na štakama sam i ne izlazim iz stana. Vrlo sam „mlad“ u 88-godini života!!?? Gradonačelniku Pajiću se više nikada neću obratiti, neka zna: „Da nema kobasice, koja se ne može pojesti i sveće koja do veka gori. Posle svega ovog iznetog, obratiću se ministarki kulture Republike Srbije g-đi Maji Gojković i da su svi ovi podaci tačni i istiniti što je potvrdio član gradske uprave Šapca g-din, Šapčanin Miroljub Mijušković, direktor arhiva, koji je ove godine 2021, u centru Šapca posvetio izložbu poznatim Šapčanima i Podrinjcima, fotografijama sa tekstovima tih ljudi – neizmerno mu se zahvaljujem jer se g-din Mijušković u novoj vlasti našao na pravom mestu.