U Mišaru, uoči Vidovdana
Program akademije pripremili i izveli članovi šabačkog Kluba za stare i penzionere i druga stara i odrasla lica, a domaćin bilo Zadužbinsko društvo “Prvi srpski ustanak” Mišar
Članovi Kluba položili su venac na spomenik, a prisutni su odali poštu Karađorđu i mišarskim junacima, kao i svim borcima za slobodu Srbije. “Gotovo da se na prste mogu nabrojati organizacije i društva u užem, pa i širem okruženju, koje ovakvom strašću i istrajnošću obeležavaju i svetkuju Vidovdan, i neguju tradiciju, kao što to čine članovi mišarskog Zadužbinskog društva”, ukazao je predsednik Skupštine Dragoslav Mićić. Uz osveženje, u vrelini predvečerja dvadeset sedmog junskog dana, prijalo je i razgledanje muzejske postavke o radu društva, sve u domaćinstvu Stevana Simića…
Kosovski zavet
“Osnovni motiv svih dosadašnjih vidovdanskih svečanosti Mišaraca bio je Kosovski zavet, duhovno i moralno očuvanje identiteta Srba kroz vekove, pamćenje i zahvalnost precima, pozivom potomstvu da budu dostojni njihovih dela”, rekao je u Vidovdanskoj besedi Dragoslav Mićić, predsednik Skupštine Zadužbinskog društva.
– Mnogi prelomni događaji su se zbili baš na Vidovdan. Godine 1389. na Kosovu polju ugrađeni su temelji srpskog življa do nebeskih visina. Godine 1914. u Sarajevu iskazan je zov i vapaj za slobodom i pravdom, pesmom sužnjih dok umiru, da bi živeli u večnosti. Tu su i Versajski mirovni ugovor iz 1919, pa Vidovdanski ustav 1921, Rezolucija Informbiroa 1948, Proboj koridora 1992.godine… Nažalost, u smutnom dobu otimanja srpske grude, bilo je i izroda isporukom svoga predsednika NATO dželatima.
Vidovdanskim skupom idemo u susret obeležavanja dve stotine dvadeset godina od Boja na Mišaru, jedne od najvećih pobeda srpskih ustanika u Prvom srpskom ustanku. Ovekovečene epom Filipa Višnjića, pa nebrojanim zapisima i besedama hroničara, istoričara, književnika, pesnika, slikara… o hrabrosti, junaštvu, požrtvovanju i borbi za slobodu. Čuvamo tradiciju, lekovitu za naciju. Nadahnuti snagom i svešću o sopstvenim vrednostima i posebnostima” – poručio je Mićić.
U salu Doma kulture, na žalost, zbog zaključanih vrata, moralo se , kroz “izlazna”…Tridesetak prisutnih aplauzima je pozdravilo nastup hora šabačkog Kluba za stare i penzionere, na čelu sa autorom programa i horovođom Milkom Rakić i vokalnim solistom, harmonikašem i korepetitorom Draganom Beljićem. Program su vodili Dana Vujanić, koordinator kluba i Branko Gajić, lokalni hroničar, književnik i publicista… Skraćeni deo njegovog članka “Vidovdan, pojam, suština i značaj” pročitao je Dušan Simić, glumac Šabačkog pozorišta… Izdvajamo i deliće Gajićeve autorske konferanse…
… Kosovo postade večna slika naše teške sudbine, neprebolna rana zbog gubitka srpske kolevke, mit, centralna tačka nacionalnog identiteta, mera svih stvari, srpsko ogledalo i zakletva, večita opomena svim budućim generacijama Srba. Bez Kosova nema vaskrsenja srpskog roda i države … Srbi su pobedili u bici na Kosovu, ali su izgubili rat…
… I u Prvom srpskom ustanku probudi se taj srpski identitet u vidu istorijske teritorije (domovine), jezika, pisma, religije, istorijskog sećanja, mitova, običaja i osećaja pripadnosti rodu…
… U dvadesetom veku izgibe oko četiri miliona Srba. I sav taj jad sli se u slike Kosova i Jasenovca koji postaše potporni stubovi srpskog identiteta. Kosovo kao amanet povratka otete zemlje i Jasenovac kao večito sećanje na krvnog neprijatelja i strašni zločin…
… Vidovdan je veliki srpski verski, državni i nacionalni praznik, u kome se prepliću istorija, vera i narodni običaji oličeni u kosovskom mitu i obrisima kulta starog srpskog boga Svetovida…
… Srba na Kosovu i Metohiji je sve manje, ali se ova specifična muzika proširi na celo srpstvo…
Kroz više blokova čule su se Pesme o Kosovu, Prvom srpskom ustanku, Etno pesme sa Kosova: “Lazarica”, “Gradi care”, “Hriste Bože”, “Lazareva kletva”, “Boj na Kosovu”, “Mula paša”, “Hajduk Veljko”, “Sedam sati udara”, “Srpski junaci”, “Junaci sa Košara”, “Prizrenski bogoslovi”, “Molitva”, “Kosovski božuri”, “Hiljadu Vidovdana”, “Pećka kandila”, “Vidovdan”.
Tekst: S.Ljubić
Fotografije: B.Stanić
