Jedna od srpskih omiljenih tema je kako naši školarci u toku osnovne i srednje škole „beže“ svojim vršnjacima negde u svetu za nekoliko godina. Kada se sa roditeljima presele u tu neku drugu zemlju, svi se dive prestižnom nivou njihovih znanja. Da li je baš tako?
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Međunarodni kriterijum za upoređivanje znanja učenika raznih zemalja je PISA test. Organizuje se jednom u tri godine i nije primarno provera memorisanja školskih sadržja. Pitanja prezentuju realne životne situacije i traže od ispitanika valjano rezonovanje. Za one kojima to nije poznato, naši predstavnici iz testa u test pokazuju pad. Tako smo 2022. godine bili četrdeseti od osamdeset zemalja, da bi 2025. godine bili još lošiji.
Srpski psiholog, profesor Aleksandar Baucal, nas u intervjuu za Danas upozorava da smo iz zone alarma prešli u crvenu zonu.
Učenici iz Srbije su na PISA testu u odnosu na 2022. godinu pali 25 – 30 poena, što je efektivno jedna i po godina škole. Posle osam godina školovanja, petnaestogodišnjak iz Srbije zaostaje oko dve godine za vršnjakom iz Slovenije, a oko četiri godine za vršnjakom iz Engleske.
Neverovatno, ali istinito, funkcionalno je nepismeno 48% u čitanju, 53% u matematici, 43% u nauci. To znači da skoro polovina ne može da razume jednostavno uputstvo, npr. da sa flaše pesticida pročita i izračuna koliko pesticida treba sipati u deset litara vode. Otrovaće se.
Iz naučne pismenosti, koja je bila centralni domen ispitivanja u 2025. godini, naši đaci imaju u proseku 429 poena, iz matematičke pismenosti 417 poena, a iz čitalačke pismenosti 415 poena. U zemljama OECD rezultati su 482, 463 i 461 poena. Između ostalih, ispred nas su Crna Gora i Albanija.
Koji je moj komentar svega navedenog i verovatno ne samo moj.
Imao sam priliku da u toku zimskog seminara za profesore matematike slušam kako PISA test nije validan. U to nas je ubeđivao tadašnji predsednik Društva matematičara Srbije. Moram priznati da me nije ubedio, iako bih voleo da jeste. Ukazivao je na “slabost” jednog zadatka. Zar nije bilo važnije i korisnije da smo se pozabavili metodama unapređenja znanja naših učenika? Kada bi trebalo da se zabrinemo, mi tražimo opravdanja. Zašto na tom testu nismo deseti umesto četrdeseti, pitanje je nad kojim bi se mogli zamisliti.Tada bi verovatno i naše eventualno opravdane prigovore organizatori testa mnogo više uvažavali. Nažalost i svima veoma poznato, naše školstvo je samo na papiru delatnost od posebnog društvenog značaja, dobra škola podrazumeva mnogo više državnog ulaganja, strpljenja, truda i znanja.
“Decu treba bolje poznavati i više poštovati njihove mogućnosti. A mi smo prvo izmislili školu pa onda utvrdili da nemamo dovoljan broj odgovarajuće dece.” Duško Radović
Osim što smo decu zatrpali gradivom koje je preobimno, PISA test nam govori da su znanja naših učenika nedovoljno upotrebljiva. Sledi veoma jasan zaključak, obim gradiva treba smanjiti i učiniti ga mnogostruko modernijim i upotrebljivijim!
Literarni kutak
Kiša
Tišina i maleni vrabac koji pokušava da nas uveri kako mu je sasvim udobno u barici što ju je napravila upravo prestala kiša; ulični svirač vraća se na svoju uobičajenu poziciju; nekoliko brbljivih prolaznika seda na klupu koja je ispod široke krošnje ostala potpuno suva; čovek sa otvorenim kišobranom i odlutalim pogledom mnogo puta je rekao da beskrajno voli kišu; nasmejana lica dvoje mladih još krase nemirne kapi, obećavajući da je njihova romansa na pomolu.
Siniša Mozetić, profesor
