Gušenje duha grada (1)
Građani svakog grada, po nekom urođenom lokalpatriotizmu, smatraju da je njihova sredina po nečemu izuzetna, ali malo ko može se pohvaliti da dobije to priznanje od drugih. O osobitosti i izuzetnosti Šapca može naširoko govoriti, ali u nekom kulturnom i civilizacijskom smislu, kao što je genius loci(duh grada), relevantno je svedočio Stanislav Vinaver, stvaralac izuzetnih dometa i ostvarenja, i kao priznati student Anri Poankarea u matematici i Anri Bergsona filosofiji. Uvek je isticao da on potičeiz Šapca i time objašnjava i one svoje duhovne vertikale i evropejstvo. Drugi znamenit Šapčanin, Živojin Pavlović, književnik i fulmski stvaralac, to svoje poreklo je krio, verovatno zbog onog potonjeg udara komunizma po gradu. Jedna od istorijskih mrlja po grad bila je poluvekovno skrivanje istine o ubijanju bez suda i odmazde komunista prema građanima posle oslobođenja 1944, što je tek dolaskom demokratske vlasti 2000. obelodanjeno. Svakako da je danak glupositi plaćen i zatrpavanjem rečice Kamičak šezdestih godina prošlog veka, a ne manje zlo bila je odluka tadašnjeg predsednika opštine Zorana Despotovića da se Dudara pretvori u grdsku deponiju, i to zarad poslaničkog mandata. Ima primera da je Šabac branio svoje kulturno nasleđe, pa je prilikom proslave 150 godina gimnazije, za predsednika Organizacionog odbora izabran Ivan Stambolić, tadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije. Međutim, famozna Osma sednica CK SKS sve je promenila, ne samo u Šapcu nego i u celoj SFRJ. A neki tragovi vode do Slobodana Miloševića, po onom srpskom ružnom kumovskom obračunu. To poslednje javno pojavljivanje Ivana Stambolića u Šapcu dovelo je do pada kompletne šabačke vlasti, opštinske kao i rukovodstava svih društveno-političkih organizacija. Uostalom ta mržnja bila je očita, da bi na kraju Stambolića likvidirale tajne službe. Milošević nikada nije zvanično posetio Šabac kao predsednik države, nego je to bilo u svojstvu predsednika CK SKS. Slično je i sa sadašnjim predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Doduše držao je stranački predizborni miting u Hali “Zorka“, kasnije kao otvorio fabriku „Jazaki“, ali će ostati upamćeno da se nije pozdravio sa domaćinom, šabačkim gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem, niti je održao uobičajenu konferenciju za novinare. Održao je i miting „Budućnost Srbije“ u centru Šapca, a najnoviji primer otklona i omraze koju ima bio je obilazak radova na novom mostu na Savi, bez posete gradu. Po Ustavu Srbije predsednik države „odražava jedinstvo države“, i ne bi trebalo da ima diskriminatorski odnos prema bilo kome. Uz to, kako je predočeno u izbornoj platformi SNS, prioritet su evropske integracije i vrednosti. A toga, naravno, kod ovih srpskih naprednjaka nema u praksi. Uništene su institucije, Skupština, sudstvo, sama Vlada Srbije koja bi trebalo da vodi unutrašnju i spoljnju politku, do nerešenih afera koje spočitava Evropski parlament i Evropska unija, do gušenja slobode mišljenja i medija… S druge strane Šabac se do sada pokazao kao najeevropskiji srpski grad, od rešavanja ekoloških i komunalnih problema, do nivoa kulture. Ovde je Evropska unija uložila više od 30 miliona evra. Najviše u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jedino funkcionalno u Srbiji, regionalnu deponiju, odbrambene nasipe na Savi i Drini, kao i niz drugih projekata. Međutim, nova lokalna vlast, koja je došla nakon neviđene krađe glasova, što je potvrđeno poništavanjem izbora na svih sto biračkih mesta, uspela je da mnogo šta prekroji i poništi. Postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda po ugovoru sa Evropskom unijom potrebna je druga faza, tj. prerada otpadnog mulja, što bi država trebalo da finansira. Međutim do sada je to prenebregavala, navodno da nema novca za to. Evropska unija mogla bi da traži ispunjenje ugovora pa čak i poništenje. O tim naprednjačkim ralacijama dovoljno je podsetiti se reči dr Aleksandra Pajića u Gradskoj skupštini dok je bio opozicionar, da gradska vlast „više brine o ribama negi o ljudima“. Nedavno je naprednjčka vlast objavila da daje u zakup i parcelu gde je trebalo da se izgradi nova kvantaška pijaca. Urađene su podzemne instalacije vredne 33 miliona dinara, ali ovaj vandalski postupak govori upravo o nedostatku tih evropskih vrednosti. Šabački kraj prednjači u Srbiji po proizvodnji mleka, mesa, voća, i upravo je cilj bio modernizacija kvantaške pijace, koja bi imala sasvim profitabilniju, efikasniju i marketinški kvalitetniju funkciju. O tom nedostatku ne samo dobre političke volje i usmerenosti na nove tehnologije i prosperitet, ostaće upamćeno da su naprednjaci u samom početku svoje vlasti ukinuli start it centar. Za ovih gotovo pola godine vidan je nazadak u čišćenju grada i ulica a najviše da nedostaju projekti. Jedino je vidljivo da je novi gradonačelnik uredio svoj kabinet, a kao najveće investicije u budžetu su rekonstrukcija Medicinske škole i Doma JNA, od po 80 miliona dinara. Iz prošlogodišnjeg budžeta Šapca za investicije bilo je izdvojeno više od miijardu dinara. Stao je projekat navodnjavanja „kap po kap“ za više hiljada hektara,što bi dupliralo prinose. Takođe, ništa se nije uradilo na daljem uređenju Sava parka, planiranom na 300 hektara, a čime je Šabac konačno u pravom smislu iskoračio na reku. Najpogubnije što je naprednjačka vlast ugušila onu duhovnu vertikalu koju je grad imao. Poznat po osvajanju slobode, po tome što je bio utočište za slobodnomisleće ljude i stvaraoce u primitivizmu i isključivosti okupiranoj Srbiji. O tome u narednom nastavku, pred 22. april – Dan grada Šapca.
Dragan Eraković