U Majuru je otvorena fabrika humanoidnih robota kompanije “Minth”. Vlast govori o istorijskom koraku u budućnost, kineski partner o „zajedničkoj viziji“, a iza svečanosti ostaje niz pitanja: koliko će zaista biti proizvodnje u Šapcu, kakva će radna mesta biti otvorena i šta će se u novoj fabrici proizvoditi za civilno, a šta za vojno tržište?
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Šabac je danas dobio još jednu fabričku adresu koja bi trebalo da označi budućnost.
U Severozapadnoj industrijskoj zoni, u Majuru, kompanija “Minth” otvorila je pogon za serijsku proizvodnju humanoidnih robota. Prva faza investicije vredna je 20 miliona evra, a najavljeno je između 200 i 250 radnih mesta. Istovremeno, država i kompanija najavljuju mnogo veći projekat, Industrijski park robotike u Inđiji, vredan ukupno 200 miliona evra.
Svečanost je održana uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osnivača “Minth Groupa”, Ćin Žunhue, ministara, predstavnika kompanije i lokalne vlasti. Prvi robot iz serijske proizvodnje dobio je serijsku oznaku, a ceremonija je trebalo da označi početak onoga što zvaničnici nazivaju novom erom srpske industrije.
Za sada je, međutim, najpreciznije reći, početak je napravljen.
Sve ostalo tek treba da bude dokazano.
Fabrika koja dolazi sa velikim obećanjima
Zvanična verzija priče zvuči gotovo futuristički.
U Šapcu će se sklapati humanoidni roboti i robotski psi, dok bi se u narednoj fazi proizvodnja proširila kroz Industrijski park robotike u Inđiji. Prema podacima Razvojne agencije Srbije, kada projekat bude završen, planirani kapacitet iznosiće do 20.000 humanoidnih robota i robotskih pasa godišnje, namenjenih tržištima Evrope i sveta. To je ambiciozan plan. I upravo zbog toga vredi razlikovati ono što je danas proizvedeno od onoga što je najavljeno.
U Šapcu je pokrenuta prva faza robotske proizvodne baze. Za širu proizvodnju, uključujući veći deo komponenti i razvoj čitavog ekosistema, računa se na buduće postrojenje u Inđiji. I sam Vučić je tokom ranijih najava govorio da je šabački pogon početak, dok bi „velika postrojenja“ trebalo da budu napravljena u Inđiji.
Drugim rečima, Šabac danas dobija montažu i početak serijske proizvodnje. Koliko će grad dobiti dugoročno zavisiće od toga kako će se projekat razvijati.
Od automobilskih delova do robota
“Minth” u Šapcu nije nov investitor. Kompanija je u Srbiji prisutna od 2018. godine i već je izgradila značajnu proizvodnu bazu. Vučić je danas rekao da “Minth” u Srbiji zapošljava oko 4.300 ljudi, dok šest pogona kompanije radi neprekidno. Najavio je i da bi izvoz “Mintha” iz Srbije naredne godine mogao da dostigne 1,5 milijardi evra. To je deo priče koji je za Šabac možda važniji od same ceremonije. Jer nova fabrika nije nastala u gradu bez industrije. Nastala je unutar već postojećeg kineskog proizvodnog sistema koji je tokom prethodnih godina postao jedan od najvećih privatnih poslodavaca u gradu. Sada se taj sistem širi u oblast koja je potpuno drugačija od klasične proizvodnje automobilskih komponenti.
Humanoidni robot zahteva kombinaciju mehanike, elektronike, senzora, softvera, veštačke inteligencije i sistema za upravljanje pokretom. To znači da bi, ukoliko projekat bude razvijan prema najavama, najveća promena mogla da se dogodi upravo u strukturi potrebnih radnika. Ne samo koliko će ih biti, nego ko će oni biti.
Ko će raditi sa robotima?
Najava o 200 ili 250 novih radnih mesta zvuči dobro u svakom gradu. Ali za Šabac je zanimljivije pitanje kakva će ta radna mesta biti. Ako je cilj proizvodnja visoke tehnologije, onda fabrika mora da privuče i zadrži inženjere, programere, stručnjake za automatizaciju, elektrotehniku, mašinstvo, kontrolu kvaliteta i održavanje robotskih sistema. To otvara i pitanje lokalnog obrazovanja. Da li će srednje škole i visokoškolske ustanove u ovom delu Srbije moći da proizvedu dovoljno takvih kadrova? Da li će mladi Šapčani koji danas odlaze u Beograd, Novi Sad ili inostranstvo zbog poslova u IT-u i inženjerskim oblastima sada imati razlog da ostanu? I, možda najvažnije, da li će nova fabrika biti mesto u kojem će se tehnologija samo sklapati ili će u Šapcu nastajati i znanje?
Od odgovora na ta pitanja zavisiće stvarni efekat investicije.
Milutin, Dragutin i novi fabrički marketing
Na otvaranju su predsednika Srbije dočekali humanoidni roboti Milutin i Dragutin, obučeni u srpsku narodnu nošnju i sa šajkačama. Razgovarali su sa Vučićem i najavili da će igrati moravac. Atraktivna scena za televizijske kamere bila je istovremeno i dobra ilustracija načina na koji je događaj predstavljen javnosti. Roboti su dobili imena. Dobili su glas. Dobili su kostime. Ali mnogo važnije od toga biće da dobiju posao.
Ako humanoidni roboti zaista treba da postanu deo industrije, onda će njihova vrednost biti merena time koliko mogu da urade, koliko koštaju, koliko su pouzdani i gde će biti korišćeni a ne time koliko efektno mogu da odigraju moravac pred kamerama.
A onda je otvoreno i pitanje vojske
Jedan detalj sa današnjeg obilaska posebno je izdvojio događaj iz uobičajene priče o investicijama i izvozu. Vučić je rekao da će za oko 15 dana biti predstavljeni roboti koji će koristiti oružje i da se u fabrici testiraju robotski sistemi namenjeni Vojsci Srbije. Govorio je i o testiranju robotskih pasa, odnosno četvoronožnih robotskih platformi, pre njihovog eventualnog uvođenja u vojne jedinice. Ta izjava otvara novu dimenziju projekta.
Do sada je javnosti predstavljana pre svega priča o robotima za industriju, veštačkoj inteligenciji, izvozu i novim radnim mestima. Sada je jasno da se deo tehnologije posmatra i kroz mogućnost vojne primene. To nije nužno neobično za savremenu robotiku, tehnologije poput autonomnih vozila, dronova, senzora i robotskih platformi imaju i civilnu i vojnu primenu. Ali upravo zato javnost ima pravo da zna više.
Ko razvija te sisteme? Ko ih finansira? Da li se u Šapcu samo testiraju ili i proizvode? Koje su njihove konkretne namene? Ko će ih koristiti? Koliko će koštati? I da li će država biti kupac? Na ta pitanja današnja ceremonija nije dala odgovore.
„Srbija je našla svoj put“
Osnivač “Minth Groupa”, Ćin Žunhua, rekao je danas da je Srbija partner koji je kompaniji omogućio da svoje planove pretvori u proizvodni pogon. Najavio je nastavak saradnje i razvoj humanoidnih robota, bespilotnih letelica i naprednih baterija. Njegova poruka bila je jasna: Šabac je samo jedna tačka mnogo većeg projekta.
I upravo zbog toga će se pravi bilans današnjeg događaja moći praviti tek za nekoliko godina. Ako budu otvorena najavljena radna mesta, ako proizvodnja bude rasla, ako roboti zaista budu izvoženi na evropsko i svetsko tržište i ako se oko fabrike razvije domaći lanac dobavljača i znanja, investicija će imati značaj koji prevazilazi samu fabričku halu. Ako se, međutim, većina razvoja i proizvodnje preseli u Inđiju, a Šabac ostane prvenstveno mesto montaže, slika će biti drugačija.
Šabac između fabrike i obećanja
U Šapcu se danas zaista dogodilo nešto novo. U gradu u kojem je industrija decenijama bila sinonim za velike sisteme, dimnjake, hale i proizvodne trake, sada se proizvodi nešto što izgleda kao da je stiglo iz budućnosti. Ali budućnost se ne otvara presecanjem vrpce, ona se meri godinama koje dolaze. Meri se brojem ljudi koji su dobili posao, njihovim zaradama, znanjem koje ostaje u gradu, brojem domaćih kompanija koje ulaze u lanac proizvodnje, količinom tehnologije koja se razvija u Srbiji i izvozom koji iz fabrike zaista ode na svetsko tržište.
Za sada Šabac ima fabriku, prvog robota iz serijske proizvodnje i velika obećanja. Ima i jednu novu, pomalo neobičnu sliku: robota sa šajkačom koji pozdravlja predsednika države. Međutim, mnogo ozbiljnija slika tek treba da bude napravljena. Biće to slika fabrike nekoliko godina od danas, kada se ugase kamere sa svečanog otvaranja i kada roboti više ne budu vest. Tada će se videti da li je Šabac zaista postao deo nove evropske industrije ili je samo bio mesto na kojem je ta industrija prvi put pokazala svoje lice.
