Radeći ono što volite dobijate iznova motivaciju da napredujete

Učenica Škole primenjenih umetnosti Danica Kuzmanović pravi uzor svojoj generaciji

Učenica četvrtog razreda Škole primenjenih umetnosti Danica Kuzmanović pravi je primer uspešnog đaka i uzor svojoj i drugim generacijama. Svakodnevno putuje 75 kilometara u jednom smeru iz Donje Borine u okolini Loznice autobusom na časove, do sada nije imala nijedan izostanak, nikada ne kasni na časove i svaku školsku godinu završava sa svim peticama u đačkoj knjižici. Pohađa obrazovni profil stilski krojač, a kako kaže, znala je da će taj smer upisati još od malena. Kreativnost i ljubav prema umetnosti su snaga koja je pokreće, a uz njih poseduje i ljudske kvalitete koje je sticala pravilnim vaspitanjem.

-Pošto je tata radio u Šapcu, tri godine sam putovala sa njim kolima, a poslednju, četvrtu godinu, putujem autobusom u školu. U četvrtom razredu osnovne škole sam čula za Umetničku školu u Šapcu i od tada imam želju da je upišem. Putovanje mi nikada nije teško padalo, dobro sam se prilagodila tome i organizovala svoj dan. Mnogo volim umetnost i to mi je bila zvezda vodilja. U početku je ta mogućnost da sa tatom putujem bila dodatna pogodnost, jer sam vezana za svoju porodicu, brata i sestru, lepo se svi slažemo i želela sam više vremena da provedem sa njima. Znala sam da kad prođu te četiri godine neću moći da ih viđam toliko često. Istovremeno, nije mi bio problem da putujem radi toga što volim- kaže Danica za „Podrinske“.

Putovanje do škole za nju je takođe prilika da kvalitetno iskoristi vreme čitajući knjige, neretko i u čitaonici biblioteke dok čeka prevoz za povratak kući.

-Najviše volim knjige bazirane na istorijskim događajima, ali čitam sve- volim kriminalistiku, Agatu Kristi, Aleksandra Dimu. Štivo koje biram uvek je raznovrsno, ali prednost dajem istorijskim romanima. Kad čitam, često zamislim kostime koji su opisani u knjizi i onda ih uradim- objašnjava.

U drugoj godini je imala samostalnu izložbu svojih kreacija, a nekoliko njenih radova izloženo je i na grupnoj izložbi učenika smera stilski krojač od prve do četvrte godine u holu škole. Planira da upiše scenski kostim na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i uveliko se priprema za prijemni ispit. Dobitnica je nagrade na likovnom konkursu „Moja evropska zajednica’“- konkurs EU PRO – podrška EU razvoju opština, kao i prve nagrade na Republičkom takmičenju učeničkog likovnog stvaralaštva.

-Prvi konkurs je realizovala Evropska unija i dodeljivano je 12 nagrada. Radila sam projekat o „deci leptirima“. Zadatak je bio da podignemo svest o ugroženim grupama u našem društvu i izabrala sam tu temu, jer sam imala prijateljicu koja je bolovala od te bolesti- kaže Danica.

U njenoj kući se neguje humanost kroz dobrovoljno davalaštvo krvi, te se i ona tome priključila čim je napunila 18 godina.

-U Loznici sam učestvovala u akciji dobrovoljnog davanja krvi, pošto je i tata takođe dobrovoljni davalac. Ta želja se u meni probudila još od ranije, pa sam u novembru, čim sam napunila 18 godina, odlučila da i ja budem uključena u to. Izuzetno sam empatična osoba, ta osobina je svojstvena mojoj porodici. Smatram da, ako smo već u prilici da pomognemo nekom, treba to i da učinimo- ističe ona.

Pored razvijene humanosti, ima i svest da vreme koja nam je dato nije neograničeno, te da ga treba kvalitetno iskoristiti, pa ni postojeća epidemiološka situacija nije uticala na njenu potrebu da svaki dan učini mali korak bliže realizaciji svojih snova. Nije lako pronaći snagu onda kada motivacija izostaje, ali za Danicu to nikada nije predstavljalo problem.

-To je individualno. Sam način vaspitanja i ljubav prema umetnosti meni su glavni motivi. Smatram da čovek nikad ne sme da se obeshrabri, jer talenat nekada čini jedan posto, a ostatak, tih 99 posto, su rad i trud. Vodim se tom mišlju i ljubav prema umetnosti mi je glavna pokretačka snaga. Poručila bih mojoj generaciji i mlađima od mene da rade to što vole, jer kada rade to što vole, dobijaće iznova motivaciju i inspiraciju da se bave time i napreduju- naglašava Danica.

Od malena je radila kreacije i kostime i imala afiniteta prema toj vrsti umetničkog izraza, tako da joj je oduvek bilo jasno da će to biti njen izbor u budućnosti.

-Postoji neka doza teatralnosti u mojim radovima i to je nekako za mene logično rešenje. Najvišem volim da radim razne ilustracije- savremene, istorijske. Pored scenskih kostima, radim i savremene kolekcije. To je moj opus rada. U budućnosti bih volela da radim na filmu ili u pozorištu i mislim da će me odabrani fakultet dovoljno obučiti za to. Ipak, kad planiramo neke stvari u životu, desi se toliko toga nepredviđenog, tako da nisam sigurna. Umetnost je takva da joj se može oprostiti određena svestranost, ali najviše bih volela da radim kostime na filmu- zaključuje Danica.  

U vremenu kada su sve nejasnije granice između dobrog i lošeg, a ono suštinsko i jedino ispravno podložno relativizaciji, važno je podsetiti se da sami biramo kojim ćemo putem krenuti kako bismo, godinama kasnije, mogli sebi biti zahvalni na tome što smo načinili pravi izbor za sebe. Danica podseća da je put koji biramo srcem, a sledimo i podupiremo voljom i istrajnošću, uz neizostavnu, iskrenu podršku bližnjih, sigurno pravi.

Dragana Dimitrijević